Ideja Evrope u utopijama između dva svetska rata 1

Izdavačka kuća Clio i Zadužbina Ilije M. Kolarca potrudili su se da predstavljanje knjige holandskog pisca i istoričara Gvida van Hengela o Dimitriju Mitrinoviću, gotovo zaboravljenom književnom kričaru, teoretičaru, filozofu, pesniku, prevodiocu, članu Mlade Bosne, kosmopoliti, sanjaru o ujedinjenoj Evropi i verovatno prvom srpskom globalisti, ne liči na standardna predstavljanja novih naslova u doba korone.

Savremena tehnologija, pre svega vešta kamera, ovog puta zaista je bila  prednost u okupljanju sjajne, gotovo internacionalne ekipe sagovornika u uslovima namenutim pandemijskim ograničenjima, pa su o Van Hengelovom delu govorili: reditelj Goran Marković, domaći istoričari Slobodan G. Marković i Nemanja Radulović, hrvatski i srpski prevodioci, kao i sam autor.

Van Hengel kaže da ga je misteriozni srpski mislilac Dimitrije Mitrinović „fascinirao još tokom pisanja doktorata“, a da ga je jedno Mitrinovićevo pismo iz 1914. upućeno Frederiku van Edenu, uticajnom holandskom piscu, utopisti, psihijatru i reformatoru, podstaklo na pisanje „Vidovnjaka“, koji su zapravo studija o evropskim utopijama u vremenu između izbijanja Prvog i Drugog svetskog rata.

Prema Van Hengelovim rečima, ova knjiga je „istraživanje „o tome „kako velika kriza podstiče uobrazilju i kako je rat iznedrio nove vizije o budućnosti i nove utopijske planove za Evropu“, što se na neki način može povezati sa stanjem civilizacije, duha i ljudske svesti u vreme svetske pandemije koja protresa društvo, iako nije reč o ratnom sukobu.

U srpskoj kulturnoj i intelektualnoj javnosti o Dimitriju Mitrinoviću (1887-1953) i danas se malo zna. Ovaj Hercegovac, rodom iz okoline Stoca, odrastao je u Nevesinju, a školovao se u Blagaju, Mostaru, Zagrebu, Beogradu, Beču, Minhenu, Tibingenu. Radio je u uredništvu „Bosanske vile“, u kojoj je prvu pesmu objavio pod pseudonimom 1905, a tokom života u Londonu, u koji je stigao posle Sarajevskog atentata 1914, pokrenuo je i uređivao časopis Novo doba koji je prerastao u Novu Evropu. Mitrinović je autor futurističkog manifesta u srpskoj književnosti, objavljenog 1913, a pripisuje mu se i pokretanje Antibarbarus kluba i Adlerovog društva za studije individualne psihologije u Londonu.

Mitrinovićevi kontati sa Frederikom van Edenom, poznatom po dobrim vezama sa značajnim evropskim intelektualcima tog vremena i osnivanju utopijskih zajednica, tokom Prvog svetskog rata bili su na nivou razmena misli o širenju ideja o novom svetu. Oni to smatrali zadatkom uticajnih intelektualaca. Kao idejni istomišljenici posle rata pronašli su se u malim utopijama koje su „cvetale“ kao odgovor na velike utopije prve polovine 20. veka – nacionalizam, fašizam, diktaturu proletarijata… Mitrinović se u Londonu pročuo po intelektualnim okupljanjima u Ulici Gover, gde su se rađale globalističke, ali i radikalne ideje, a on imao status „gurua“. U Londonu i danas postoji organizacija koja širi eho Mitrinovićevog misterioznog života i eklektičnog filozofskog dela, od  koje je Van Hengel, pišući ovu knjigu, krenuo po Engleskoj Mitrinovićevim tragom.

Gvido van Hengel ističe da se „Mitrinovićeve ideje nisu realizovale, ali da bi njegov život kao izumitelja novih svetova mogao sada da inspiriše – kao priča, primer ili kao istorija“. Na pitanje reditelja Gorana Markovića da li je Mitrinović bio ozbiljan mislilac ili šarlatan, Van Hengel je rekao da „nije siguran u odgovor“.

– Ovo nije knjiga ideje, nego istorija intelektualaca, istorija ljudi zbog čega nije važno da li je Mitrinović dobar filozof ili ne. Ideja ove knjiga je da otvori nove kontekste i sugeriše nova pitanja kada je reč o intelektualnim grupama i kružocima koja su delovali u tom vremenu – objasnio je Gvido van Hengel.

Pacifista zabranjen u Nolitu

Nekadašnji član Pokreta „Mlada Bosna“, koji se  izjašnjavao kao Jugosloven, Dimitrije Mitrinović je, bežeći od austrougarskih vlasti na Zapad, otišao tokom julske krize 1914. i od tada prestao da se izjašnjava u nacionalnim kategorijama, tvrdeći još tokom Prvog svetskog rata da je pacifista. Istoričar Slobodan Marković zbog toga preporučuje da se u Mitrinovićevom slučaju „izbegava nacionalno određivanje“. Mitrinović je preminuo 1953. u Ričmondu kod Londona. Sahranjen na londonskom groblju Hajgejt, pored Karla Marksa, gde su za njegovim grobom bezuspešno tragali pisci Borislav Pekić i Predrag Palavestra. Akademik Palavestra zaslužan je za „rehabilitaciju“ Dimitrija Mitrinovića u srpskoj književnoj javnosti kao važnog pripadnika srpske avangarde čiji se uticaj osećao do Prvog svetskog rata, posebno u poeziji Miloša Crnjanskog. Doduše Palavestra je, kako se čulo na promociji na Kolarcu, imao probleme sa objavljivanjem Mitrinovićevih dela, uključujući i 44 godine staru zabranu u Nolitu, iza koje je stajao pesnik Vasko Popa, iz ideoloških razloga.

Inspiracija Mladom Bosnom

Pisac i istoričar Gvido van Hengel studirao je na univerzitetima u Groningenu, Jeni i Beogradu. Temom Mlade Bosne bavio se i u okviru doktorata 2016. na Univerzitetu u Groningenu. Knjigu „Dani Gavrila principa“, kulturnu istoriju o generaciji mladih revolucionara u jugoistočnoj Evropi uoči Prvog svetskog rata, objavio je 2014. a 2015. zajedno sa strip crtačem Bojanom Stanićem grafički roman „Atentat – s one strane patnje“. Trenutno je viši predavač i istraživač evropske kulture, politike i istorije na Školi za evropske studije Haškog univerziteta primenjenih nauka u Hagu. „Vidovnjake“, koji su u Holandiji štampani 2018, Clio je objavio u srpskom i hrvatskom prevodu. Na njemu su u srpskoj redakciji radili Jelica Novaković Lopušina i Mila Vojinović, a u hrvatskoj Đoja-Ana Ulrik Knežević i Radovan Lučić Luc.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.