Igor Marojević: Studenti su protestima pokazali da dobro poznaju Ustav

Tim povodom, Igor Marojević je dao intervju za Nova.rs, u kome se dotakao i aktuelnih studentskih protesta, a deo intervjua prenosimo u nastavku.

Ovaj žilavi i na skoro sve spreman narod ostaće isti onakav kakav je oduvek, pišete u jednoj priči, a u jednom od romana kako ovde „većina ljudi ne misli“. No, ispostavilo se proteklih meseci da neki misle i nisu baš na sve spremni. Mislim na studente, a i sve one građane, među njima i kulturne radnike koji su im se pridružili na ulicama Beograda, Novog Sada, Niša… Smatrate li da će ovaj bunt imati pozitivno ishodište i da li je ovom narodu, konačno, svega preko glave nakon 12 godina vladavine praktično jednog čoveka?

– Ma čujte, „Beogradsko petoknjižje“ ne samo da je krivo što nije anticipiralo aktuelne proteste nego i što do njih nije ranije došlo. Ozbiljno, kad se književno delo čita doslovnim tumačenjem zasebnog iskaza njegovog lika ili pripovedača a onda to uporedi sa društvenom zbiljom, može se doći do raznih nesuvislih zaključaka.

Ne mislim da smo došli dotle da ovom narodu bude preko glave trenutne vlasti. Možda sam doduše nešto propustio, u poslednje vreme nisam bio u Srbiji. No, mislim da su studenti protestima pokazali da dobro poznaju Ustav, vladajuću koaliciju ali i opoziciju. Voleo bih da u tom duhu, kad im budu ispunjeni svi zahtevi, naprave izbornu listu ili stanu iza neke od njih. To bi možda bio način za kratkoročno i srednjeročno svrgavanje vladajuće koalicije u tri najveća grada u Srbiji. Ne bih dugoročno prognozirao, ta optika je ovde odvajkada najugroženija.

I sami ste se bavili novinarstvom, što provejava kroz dela u „Beogradskom petoknjižju“. A kako vam novinarstvo, i mediji uopšte, danas deluju? I da se pozovem na brigu jednog „uglađenog urednika ekonomije“ i pitam – Može li se uistinu živeti od pisanja?

– Novinarstvo i mediji u Srbiji su jezivo podeljeni s obzirom na to da li zastupaju vlast ili opoziciju. Mislim da je devedesetih, i samim početkom 21. veka – onda kad sam se bavio novinarstvom – u medijima bilo mnogo više i mesta i sluha i za opoziciono mišljenje i za nijanse. A da li se može živeti od pisanja? Evo ja se poslednjih šest-sedam godina pretežno bavim time a nisam primetio da sam umro.

Iako ste još uvek aktuelni laureat Vitalove nagrade za zbirku novela „Granična stanja“, prošlo je pet godina od izlaska vašeg poslednjeg, hvaljenog i nagrađivanog romana „Ostaci sveta“. Da li je vreme za novi roman?

– U jednu ruku, „Ostaci sveta“ mi, neskromno rečeno, jesu postavili visoke standarde. S druge strane „Etno“ i kao završno štivo „Etnofikcije“ ima posebnu težinu, pa nisam ni stoga žurio s novim romanom. Središnja epizoda govori o lekaru Zigmundu Rašeru koji je na pretežno slovenskim zatvorenicima u Dahauu eksperimentisao kako bi saznao usled koliko niske temperature tela čovek umire, kako ga je najlakše zagrejati, koliko dugo može da živi bez vazduha… Planiram da uskoro posetim rečeni logor za terenski deo istraživanja, a mislim da će knjiga izaći početkom jeseni.

Ostatak intervjua pročitajte na Nova.rs.