Ima nešto u "selebritijima"

U njoj, i ispred nje, okupio se veliki broj ljudi, uprkos vikendu, koji su sa znatiželjom bili usmereni ne samo prema slikama nego i prema njihovim autorima, trojici umetnika različitih generacija: već pomenutim Urošem, Aleksandrom Jestrovićem Jamezdinom i novom zvezdom takozvane of scene Aleksandrom Denićem.

Mia David objašnjava da je svaka izložba koja je dosad otvorena u Navigatoru, od oktobra prošle godine do danas, imala kratki narativ. Taj narativ se, kako kaže, ticao razvojnog puta svakog čoveka – od detinjstva, preko odrastanja, ljubavi, razočaranja i podizanja nakon njih.

„‘Ti si meni super’ je zanimljiva zato što okuplja tri umetnika različitih generacija. Po deset godina je razlika između njih. Kad se zajedno postave njihovi radovi, dobija se nova potencija koja rezonuje herojstvom i našim osećanjem prema ljudima koji su nam nedostižni, ali i od kojih imamo prevelika očekivanja“, smatra Mia dodajući da se sve navedeno može povezati i sa širim kontekstom.

Postavku čine odabrane slike Uroša Đurića sa poznatim ličnostima sa kojima je stvarno bio, upoznao se, fotografisao a potom na osnovu ovih snimaka radio slike. Jamezdinovi radovi se takođe oslanjaju na komunikaciju i to sa samim sobom. Takva je slika Talent Frei ili Oslobođen talenta u kojoj peglama pravi otiske na platnu.

„U Jamezdinovim radovima je mnogo autorefleksije. Takva je i ‘CV’ koja je duhovit odgovor na pitanje – ‘kad te država pita šta ti možeš da joj pružiš i kad joj zapravo umesto odgovora uzvratiš pitanjem ‘gde su kašika i viljuška, od čega ću ja da živim?’. Što se tiče Ace Denića, on je, praktično, poslednjih godinu dana napravio bum i postao superpoznat“, skreće pažnju naša sagovornica.

„U svom serijalu ‘Denićevi dani’ on svaki dan izbacuje po crtež, komentar na današnju situaciju, spajajući politiku sa estradom i kulturom. Za ovu izložbu je uradio posebnu seriju slika ‘Denićevi dani u boji’ koji su rezultat rada poslednja dva meseca na fenomenima koji su ga zanimali. Na jednoj imamo Draganu Mirković, na drugoj Stivena Sigala, a tu su i Šaper, Đile s Pokemonima, Mile Kitić iz nekog spota. Spoj estrade, politike i kulture je po sebi interesantan, a to pokazuju i reakcije publike“, tvrdi Mia.

„Galerija je u holu poslovne zgrade Navigator, a njeni posetioci su ljudi koji ovde rade i koji, inače, nisu umetnička publika. Ceo taj proces je za mene mnogo zanimljiviji. Kupaca ima. Danas smo prodali dve slike“, zaključuje Mia za Danas.

Likovni kritičar i profesor istorije i teorije umetnosti na Visokoj školi za likovnu i primenjenu umetnost u Beogradu Branislav Dimitrijević ocenjuje za naš list da je izložba „jako dobra“.

„Ovo je odlična kombinacija tri umetnika i tri generacije. Veoma je važno praviti ovakve izložbe gde će se pokazati da među različitim generacijama autora postoji jedan lajtmotiv koji spaja različita vremena i perspektive. To takođe pokazuje i da ideja umetnosti živi i prevazilazi generacije, samo se na drugačiji način artikuliše. U ovom slučaju to je odnos umetnosti i popularne kulture u njenom najširem smislu, to jest, postavljanja pitanja šta je ona danas i kako mi sa njom uspostavljamo odnos. Sva tri umetnika pratim i radio sam sa njima zajedno, a Aca Denić mi je bio student, na šta sam posebno ponosan. Zanimljivo je što se sva trojica služe još uvek konvencionalnim medijem preko kojeg se može uspostaviti veza između umetnosti i života a posebno zbog toga što umetnost tu više nije neka pozicija sa koje se docira. Tako i ova izložba ne docira nikom ništa“, konstatuje Branislav. On skreće pažnju da je važno i što je izložba veoma zabavna.

„Meni je to bitno zato što mislim da živimo u vremenu kada komponente komičnog u umetnosti nose u sebi ozbiljnija razmišljanja nego ono što je u domenu tragičnog, a to je sve drugo… Kao kustosu mi se posebno sviđa što umetnici nisu odvojeni nego su predstavljeni u grupama tako da nemamo ideju da su to tri različite stvari već da su one u dijalogu. Mislim da je to vrlo dobro rešeno. Jako dobra izložba“, zaključio je Branislav Dimitrijević.

Rokenrol mit

Aleksandar Jestrović Jamezdin se slaže sa tim da postoji zajednička komponenta u njegovom, Uroševom i Denićevom stvaralaštvu.

„Sa Urošem važnost tog rokenrol mita i želje da mi kao slikari na bilo koji način učestvujemo u tome. Isto tako nas povezuju, energija, brzina i neposrednost u realizaciji“, konstatuje Jamezdin.

„CV“ u afektu

Govoreći o tome kako je nastala slika „CV“ Jamezdin kaže: „Taj rad je nastao u afektu. Postoji ta već uhodana procedura u kojoj konkurišeš za izložbu, štampaš novi katalog – hiljaditi put moraš da ‘apdejtuješ’ taj CV, muka ti je i, naravno, da razmišljaš o tome kakvog to više smisla ima i da li informacije koje stoje u katalogu imaju bilo kakvu težinu. Tako i dođe do toga da napraviš nešto što nije formalni CV ali koji ima značaj za tebe.“ On dodaje da je razmišljao o tome šta je sve radio, kao i o tome da umetnici ovde „rade, rade, pa, shvate da su opet na početku“. Na početku njegovog CV-ija tako stoji da je 1999. radio u Gradskom zelenilu, da je „1993/94 – bila ‘askara…“, za 2000-2002. stoji: „Postdiploma i valj’o domaćicu“, „2003 – Najgora. Radio u gimnaziji, OŠ ‘Sveti Sava’ (načela me depresija)…, „2003 – 2008 – Preko leta sex i grad menadžer, magacioner, pomoćnik šanka, makro…, „2013 – Izdržavano lice (žena zarađuje)“…