Nemački filosof Karl-Oto Apel, koji je pripadao „frankfurtskoj školi“ (Frankfurter Schule), umro je u 95. godini. On je najprominentniji predstavnik takozvane diskurzivne etike. U ponedeljak, 15. maja, uveče je u Niderhauzenu pokraj Taunusa umro ovaj značajni savremeni nemački filosof.
Apel se svojom diskurzivnom etikom (Diskursethik), kojom je želeo Imanuel Kantovu teoriju morala da formuliše na nov način, profilisao u sam vrh savremene nemačke filosofije. On je bio do svoga emeritiranja 1990. profesor na Gete univerzitetu u Frankfurtu na Majni.
Razvijanjem svog „praktičnog diskursa“ koje bi trebalo da podrži razvoj važećih normi koje prihvataju moć samo boljih argumenata, inicirao je i provocirao Apel mnoge debate u nemačkoj filozofiji. Preduslov je, isticao je Apel, da svi učesnici u takvom diskursu budu ravnopravni.
U svome filozofskom opusu Apel se bavio savremenom američkom filosofijom, na primeru Rortija, kao i savremenom francuskom filosofijom na primeru Deride i Liotara. Apel je bio jedan od prvih koji je evropsku i anglosaksonsku filozofiju, kao i američki pragmatizam približio nemačkoj filozofiji, rekao je jednom Jirgen Habermas, Apelov filozofski sabesednik i lični prijatelj.
Apelovo glavno delo je „Transformacija filosofije“ („Transformation der Philosophie“). Apel je rođen 1922. u Diseldorfu, promovisan je 1950. u Bonu disertacijom o Martinu Hajdegeru. Nakon profesura u Kilu, Sarbrikenu, došao je početkom 70-ih godina u Frankfurt. NJegovo poslednje delo „Transcendentalne refleksije i istorija“ („Transzendentale Reflexion und Geschichte“) objavljeno je početkom ove godine kod Suhrkamp Verlag u Frankfurtu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
