Inspektor je došao 1

„Mi ne živimo sami. Mi smo delovi jednog bića. Mi smo odgovorni jedno za drugo. I ja vam kažem da će uskoro doći vreme kada će ljudi, ako ne budu naučili tu lekciju, morati da je nauče u vatri i krvi i najgroznijim mukama. Laku noć.“

Ovo sumorno predviđanje budućnosti sveta, ako ljudi nastave da se ponašaju sebično, izrekao je jedan policijski inspektor pre više od sto godina, 1912, došavši u posetu bogatoj porodici u industrijskom gradu Brumliju, na severu Engleske.

Dotični inspektor, po imenu Gul, stigao je niotkuda da članove familije Birling – oca, majku, sina, ćerku i njenog verenika, ispita povodom samoubistva jedne siromašne devojke.

I potom je nestao.

Zauvek.

A ipak je i danas, posle toliko godina, planetarno verovatno najslavniji policijski inspektor.

Sa pravom, da, ali nevolja je u tome što on ne postoji!

Reč je, naime, o glavnom junaku pozorišnog komada „Inspektor je došao“ (An Inspector Calls), ličnosti iz mašte engleskog romanopisca, esejiste, putopisca i dramskog stvaraoca Džona Bojntona Pristlija (1894-1984) koja ga je i proslavila.

Objavljen 1945. godine, „Inspektor“ od tada važi za jednu od najigranijih drama u pozorištima širom sveta.

Doživeo je mnoštvo adaptacija za radio, film i televiziju, a na milione se mogu brojati oni koji su ga više puta gledali.

Njima baš, a i budućim fanovima, izlazi u susret TV kanal Epic Drama koji će u subotu, 21. novembra, u 21 sat prikazati Pristlijev komad u produkciji Bi-Bi-Sija iz 2015. godine, sa vrhunskim glumcima u glavnim ulogama.

„Inspektor je došao“ kamerna je drama u tri čina.

Pristli je namerno za vreme u kojem se odvija radnja izabrao 1912. godinu: tada se približavao Prvi svetski rat, koji je najviše brinuo one koji su bili siromašni dok su ga bogati, omamljeni izobiljem u kojem su živeli, jedva bili svesni.

Pišući komad 1945, Pristli je podsetio čovečanstvo da ništa iz prethodnog ratnog iskustva nije naučilo, i da se ništa nije mnogo promenilo.

Dramom je svet bio oduševljen, njena poruka da smo svi jednaki i opomena da ćemo, ako to zaboravimo, imati neizbrisivu moralnu mrlju na savesti, slala se sa pozorišnih scena širom planete.

A potom je zaplovila radio talasima, i stigla na veliki i mali ekran.

U „biografiji“ „Inspektora“ postoji niz zanimljivih momenata.

Prvi je da je zbog već isplaniranih repertoara u Engleskoj premijerno izveden u SSSR-u, u Moskovskom kamernom pozorištu i u lenjingradskoj Komediji.

Igra sudbine je odredila datum, 6. avgust 1945, kada je atomska bomba bačena na Hirošimu.

Londonski New Theatre komad je izveo 1946, a postavka Stivena Doldrija za Nacionalni teatar iz 1992, koju je kritika ocenila kao savremeno političko pozorište, i dan-danas ima turneje po svetu.

Zatim je usledio Brodvej 1947, pa Teheran; prva filmska verzija snimljena je u Engleskoj 1954, režiser je bio Gaj Hamilton koji će se kasnije proslaviti po filmovima o Džejmsu Bondu. Inspektora Gula igrao je fenomenalni Alaster Sim.

Druga verzija je nastala u Bengalu 1965, i postala je hit, baš kao i one iz Indije 2004. i Hongkonga 2015. Nešto slabije ocenjena je engleska prerada 2018. Džejsona Feriza.

„Inspektor“ je i u SSSR-u filmovan dvaput, pod nazivima: On prišel 1973, i Inspektor Gul 1979.

Onda je na red došla televizija; Bi-Bi-Si je snimio tri TV filma,1948, 1961, i 2015.

Jugoslavija nije nimalo zaostajala sa Pristlijevom dramom: bila je među prvim zemljama u kojima je igran „Inspektor“.

Premijerno je izveden u Beogradu, 5. decembra 1950, u tek osnovanom (1947) Beogradskom dramskom pozorištu.

Reditelj je bio Predrag Dinulović, scenografiju je uradio Milenko Šerban, kostime Danka Pavlović, a prevodilac je bila Bosiljka Petrović.

Inspektora Gula igrao je Salko Repak (koji je bio i upravnik BDP), a ostale uloge igrali su: Milan Vujnović (otac), Blaženka Katalinić i Alzalea Đačić (majka), Olga Ivanović i Ksenija Jovanović, koja je ovom ulogom počela svoju karijeru (ćerka), Mihailo Bata Paskaljević (sin), Rade Marković (Šilin verenik), i Dobrila Kostić (služavka).

O predstavi su pisali Milutin Čolić, Dušan Matić i Olga Božičković, koja je 24. decembra u „Politici“ objavila pozorišnu kritiku, posebno istakavši glumu mladog Radeta Markovića.

Druga predstava „Inspektora“, u istom prevodu, odigrana je 14. februara 1952. godine u Narodnom pozorištu u Užicu: reditelj je bio Dušan Stanojević, scenograf Branko Kovačević, kostimograf Dobrinka Drndarević, a igrali su Fredi Fazlovski, Dana Jocić, Damjanka Beljanski Stanojević, Bogdan Dević, Nedeljko Pajović, Anđelka Inđić i Dušan Stanojević.

„Jugoslovenski“ „Inspektor“ treći put je igran u Zagrebačkom gradskom kazalištu Komedija 1976: reditelj je bio Ričard Simoneli, koji je i igrao Inspektora, Vlado Kovačić, Nada Abrus, Mira Furlan, Žarko Potočnjak i Vinko Kraljević (alternacija), Darko Srića, i Branka Medvecki.

Prevodioci su dr Krunoslav Simon i Branko Špoljar. Inače, dela Džona Bojntona Pristlija objavljivana su u Jugoslaviji, ali drama „Inspektor je došao“ pojavila se tek 2006. u izdanju Narodne biblioteke „Stefan Prvovenčani“ iz Kraljeva (s engleskog preveo Srpko Leštarić, urednik Goran Petrović).

Film Bi-Bi-Sija koji će gledaoci pratiti na TV kanalu Epic drama (pod naslovom „Poseta inspektora“) još jednom će potvrditi aktuelnost ovog dela koje i danas – kada bogati jedva primećuju siromašne, a globalizacija i neoliberalizam im širokogrudo obećavaju trajnije blagostanje – kao i pre sto godina upozorava čovečanstvo da se osvesti.

Film je režirala Ešling Volš, a lik inspektora Gula tumači slavni, i sjajni Dejvid Tjulis, poznat po nizu filmskih uloga („Goli“ – nagrada u Kanu za najboljeg glumca, „Sedam godina na Tibetu“, „Veliki Lebovski“, „Hari Poter“…).

Tjulis je u martu ove godine bio gost Festa u Beogradu, kada je njemu i reditelju Atomu Egojanu uručen Zlatni pečat Jugoslovenske kinoteke.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.