Nakon svega, reklo bi se to da šta god da Berezovski odabere da odsvira, promeni na licu mesta ili se odluči da zadrži na svom programu – uvek dobijemo njegovu naročitost umetničke vizije, naoko prinetu auditorijumu bez mnogo truda i muke, te nekakve prenaglašenosti udubljivanja, a zapravo ispod sveg tog kaobajagi neobaveznog interpretativnog stava, kriju se raskošni slojevi, poniranje i zahvatanja iz doista samih dubina muzike i pijanizma da je prava sreća tako, od prilike do prilike, osvežiti svoj sluh i uveličati sopstveni užitak njegovim koncertnim prisustvima ovde.

Berezovski započinje svoj nastup Betovenovom Klavirskom sonatom Es-dur op. 27 na tipičnom berezovskijanskom ‘speedu’, koji na naše oči ispunjava ove besmrtne zapise velikog Ludviga Vana smislom, briljantnom fantazijom mikro-boja i spretnošću kojoj nadaleko nema premca. Uslediće Bartok sa takvom količinom praiskonske džez energije i divljim pak kolorima nekog oslobođenog folklora, da se uzbudi svaki atom zaostao od kakvog pra-pretka u vama, dovevši vas u stanje apsolutne pojačanosti pažnje i nadraženosti čula, na šta sve izvrsno seda jedan prekrasni izbor Grigovih Lirskih komada. Ti zvuci prirode, delova dana i noći, zvon ljudskih glasova i sveopšte radosti flore i faune unaokolo, nadalje te bajkovite čari izmenjene sa sablasnim daškovima, lepeti pomicanja sunčevog zlata, ali i najtananijih čuvstava zasenčene čovekove intime, ostaviše nas bez daha, zgranute naizgled jednostavnom, a tako od detalja vrvećom lepotom muzike norveškog majstora.

Oličenje muške sviračke snage i vibracija sa oštricom, koja reže do dna vašeg srca i uma u Tri fragmenta iz baleta „Petruška“ Igora Stravinskog u drugom delu koncerta, objaviće glasno i moćno jednu od dimenzija umetničkog bića Berezovskog. No, nakon sve te klavirske vratolomije i vatrometa stižemo do jednog predelikatnog Skarlatija, u kojem Berezovski najednom postaje pravi monah zvuka u odnosu na malopređašnju tonsku raskalašnost, da bi „Dumka“ Čajkovskog ponovo potresla i zanela svojom ozbiljnošću srca i pronađene filozofije u kakvom pohodu misli, te nakon svega opustila ovaj jedinstveni ugođaj rasplesanom imaginacijom u izboru komada iz „Godišnjih doba“ Čajkovskog na bis. Berezovski radi uvek tako da ga dugo pamtite i željno iščekujete ponovo.