Dragan Jovanović: Ne mogu da živim u prirodi, sa ptičicama, a da se u zemlji dešavaju neverovatne stvari

Zbog toga ga mnogi slave i hvale, dok ljudi poznatiji i kao ćaciji ga kritkuju, prepisujući mu osobine i dešavanja koja je njegov lik imao u seriji. Uglavnom Drakčeta iz serije Moj rođak sa sela. Ovakvih tragikomičnih situcija se Dragan Jovanović dohvatio u intervjuu za Radar, počev od toga šta i kako su mi pričali i pisalo prethdonih dana ljudi, do toga šta je sve sam čuo i video.

„Dogorelo je do kože“, priča Dragan Jovanović za Radar, dok sedi u svojoj kući u Zemunu.

„Ja sam po prirodi apolitičan. I imao sam brojna neprijatna iskustva iz pređašnjih revolucija, odnosno protesta. Tada sam shvatio da politika nije za mene i da nema potrebe da se time bavim. Ali sada, posle svega, čovek ne može više da sedi i da mirno posmatra sve ovo što nam se dešava. Čak ni ja, koji sam sebi osvojio slobodu tamo gore na planini, ne mogu da živim u prirodi s ptičicama, a da se u zemlji dešavaju neverovatne stvari. A sve ovo što se dešava je jedna komedija apsurda, koja je prevršila sve mere i granice. I sada mora da se ide do kraja, da se istraje, a ne kao u slučaju prethodnih revolucija kada smo se dogovarali, a kraj nismo dočekali.“

Šta ste to hteli tako strašno da kažete na studentskoj tribini u Kosjeriću? Svi su pisali o gumama, a niko o onome o čemu ste govorili…

Pre svega toga, napravio sam plan koji se zvao „Turneja četiri skakaonice“. Ne znam da li znate, ali to je iz naše mladosti vrlo gledano sportsko takmičenje. A ova mladost koja nas je razbudila, vratila me je u moju mladost, i nekako su se te skakaonice iz prošlosti poklopile sa skakanjima koja su simbol studentskih protesta.

Tako su moje četiri skakaonice osmišljene ovako – moj „Obersdorf“ bilo je moje pojavljivanje u Beogradu na Železničkoj stanici i taj prvi skok se zvao „Hoćemo izbore“; usledio je „Garmiš-Partenkirhen“ u Šapcu, gde sam dao podršku mojim kolegama koji protestuju zbog uslova u pozorištu; „Inzbruk“ je bio u Požarevcu, gde imam i rodbinu pa sam iskoristio i njih da vidim ali i da se pojavim da podržim građane i studente; i na kraju „Bišofshofen“ je Kosjerić, kao moja završna „skakaonica“ (smeh).

I tako sam otišao u Kosjerić. Pitali su me šta bih rekao na tribini, a ja sam odgovorio da više ne znam šta da kažem. Ali ne zato što ne znam kako da se obratim ljudima koji su bili tamo. Naprotiv! Tu su došli ljudi kojima je već sve jasno. Moja suština je da doprem do onih koji su nažalost ucenjeni, i da poradim na njihovoj savesti. A s ljudima na tribini bilo je divno. Na kraju su tražili da čuju pesmu Znam, a onda i da pevamo Ružu rumenu. I u tome nema ničeg strašnog.

Vlast ne prestaje da nas iznenađuje bizarnostima, a jedna od njih je i Ćacilend. Kada okrenete leđa i odete iz Beograda u vašu kuću na planini, a ostavite iza sebe Ćacilend, kako vam izgleda uopšte naša prestonica?

Da nije tužno bilo bi mnogo smešno. Moj unuk ima osam meseci i dobio je ogradicu, koju mi u kući zovemo Ćacilend (smeh). Ja mislim da svu bizarnost naše svakodnevice moramo pretvoriti u smeh i raspoloženje, u nešto dobro. Treba je tretirati kao neku alhemiju, da ne bismo skrenuli. Jer slušamo svakodnevno neverovatne stvari, apsurdne i glupe. I često pomislim – jao ljudi, pa jel’ vi vidite ovo, jel’ moguće da ovo nekome odgovara… Kako ne vidite da čovek na čelu naše države laže čim zine i lupeta, a najčešće ne zna uopšte šta priča?!

I fercera dok govori. A kod nas u glumi, uvek fercera onaj glumac koji ne zna šta će sa sobom na sceni. I tako je predsednik postao moj kolega, doduše ne pravi, ali postali su i drugi predsednici kao što su Donald Tramp ili Volodimir Zelenski, doduše on i jeste glumac, pa zna i kako se fercera, ali o njemu i da ne pričam. Svi su oni moje bivše kolege, pošto sam ja batalio glumu… (smeh) Ali mene nervira to što te bizarnosti i nameštaljke ne vide svi. Za to ne treba neko obrazovanje. Samo kada se vidi naš predsednik, kako izgleda i kako se ponaša, odmah je jasno da je u pitanju neko nesiguran i neko kome apsolutno ne može da se veruje. Isto je i sa lošim glumcem na sceni. Ako trepće, ništa mu ne verujete.

A šta je još Dragan Jovanović rekao, pronađite na radar.nova.rs.