U Muzeju Narodnog pozorišta u Beogradu otvorena Izložba „Breda Kalef – neuobičajena primadona“ 1Foto: Promo

U čast jedne od glavnih zvezda zlatnog doba Opere Narodnog pozorišta u Beogradu, primadone Brede Kalef, preksinoć je u Muzeju njene matične umetničke kuće otvorena izložba sa kojom je, u zakašnjenju od nešto više od jedne godine, obeležen njen 90. rođendan.

Za ovo odlaganje odgovorna je pandemija virusa korona, kažu u NP, što pre dve večeri nije uticalo na raspoloženje zvanica na otvaranju postavke koja, prema rečima njenog autora i direktora Muzeja NP Dragana Stevovića, „nije samo priča o karijeri nego i o neverovatnom životu ove velike operske umetnice svetskog glasa“.

– Život Brede Kalef bio je pretežak. U Drugom svestkom ratu izgubila 26 članova porodice – prežiivele su samo ona, majka i sestra zahvaljući isključivo činjenici da joj je majka bila Slovenka udata za Jevrejina i što je promenila ime. To je trebalo prvo preživeti, a onda živeti i boriti se. Ona je posle debija u Beogradskoj operi odmah izletala u prvi red operskih prvaka koji su pevali svuda po svetu i napravili internacionalnu karijeru. Sve to smo obuhvatili ovom izložbom koja je u pogledu koncepta dizajna, za koji je zaslužan Jovan Tarbuk, drugačija od dosadašnjih postavki u Muzeju NP – objašnjava Stevović.

Prema njegovim rečima, istaknut je značaj vrhunskih fotografija koje su kombinovane sa tekstom u kome junakinaja ove izložbe u prvom licu priča svoju životnu povest kao Rahel Kalef. Stevović kaže da je ideja bila da se koncept izloženih fotografija, plakata iz predstava, ličnih predmeta i pisane „ispovesti“ Brede Kalef „prilagode diktatu vremenu brze i kratke informacije u današnjem vremenu u kome su ljudi izgubili percepciju sagledavanja šire priče“.

On je zajedno sa Jovanom Tarbukom radio i na katalogu koji prati sadržaj izložbe za koju je na otvaranju šef dirigent NP Dejan Savić rekao da je posvećena velikoj umetnici i operskoj zvezdi „koja je svesna svoje misije koju je u potpunosti ispunila“. Savić je naglasio i da je Breda Kalef „suštinska, prava primadona, ali i suviše skromna za jednu tako fantastičnu karijeru koju je imala“.

– Kad čujete glas Brede Kalef, nemate nijednog trenutka dilemu da li je to, možda, neko drugi. Svojim pevanjem davala je primer čemu bi operski pevač trebalo da stremi i šta treba da dostigne. Poznavanje vokalne tehnike, koja je veoma složena, omogućilo joj je da do kraja karijere zadrži svežinu glasa i ceo registar, uprkos tome što je veoma dugo pevala najteže uloge. U glavi mi još odzvanjaju njene izuzetne role – Acučena iz „Trubadura“, Doma iz „Ere s onog svijeta“, Majka iz „Konzula“… – uzbuđeno je na otvaranju izložbe konstatovao baroton Nikola Mijailović u svojstvu novog direktora Opere NP.

Kao „dete NP“ – sin je primadone Radmile Smiljanić, Mijailović je naglasio da je Breda Kalef, pored umetničkog uticaja kao pevač vrhunskog glasa, scenske pojave i harizme, imala važnu ulogu i u njegovom odrastanju u nacionalnom teatru na Trgu republike.

Na otvaranju izložbe u Muzeju NP, koja će trajati do sredine maja, primadoni Bredi Kalef, koja ne propušta operska zbivanja u Beogradu, društvo su pravile njene koleginice, takođe zvezde zlatnog doba Beogradske opere – Radmila Bakočević i Milka Stojanović. Ona je dobila na dar buket cveća i uramljen plakat opere Žorža Bizea „Karmen“, sa izvođenja održanog 28. juna 1960. na kome je debitovala u NP, dok su zvanice na otvaranju izložbe imale prilku da čuju audio snimak romanse Grofice iz „Pikove dame“, u njenoj interpretaciji sa poslednje premijere ove opere Petra Iljiča Čajkoviskog u Beogradskoj operi pre 42 godine.

„Rođena sam 7. decembra 1930. u Beogradu. Potomak sam beogradske familije Kalef, koja je uz porodicu Leko najstarija prestonička familija. Mi smo Jevreji koji su došli iz Španije, kad ih je kraljica Izabela proterala. Jedan deo porodice je išao preko Turske i zadržao se u Sarajevu, dok je drugi deo preko Makedonije i Bugarske došao u Srbiju. Inače smo iz Toleda, gde smo došli preko Afrike. Dakle, u Beogradu smo oko 400 godina“, počnje svoju priču na izložbi slavna opeska umetnica kao Rahel Kalef, koja je, da bi preživela nacističku okupaciju, postala Breda Ograjnešek.

NJena zahvanost prema župniku Andreju Tumpeju rimokatoličke crkve svetih Ćirila i Metodija na Banovom Brdu našla je mesto i u postavci u Muzeju NP, a za spašavanje jevrejskih života ovaj svešenik je proglašen za pravednika i dobio je svoje drvo u Parku besmrtnika u „Jad Vašemu“ kod Jerusalima. Iako se otvaranje izložbe u Muzeju NP poklopilo sa početkom drevnog jevrejskog pranzika Purima – simbola za opstanak jevreskog naroda, u Pozorištu kažu da je datum određen na osnovu pozorišnog rasporeda.

Studije pevanja Brada Kalef završila 1961. na Muzičkoj akademiji u Beogradu, u klasi Zlate Đunđenac, ali je još kao student stala na scenu i gostovala na priredbama i festivalima širom tadašnje SFR Jugopslavije, kao i u Velikoj Britaniji, Nemačkoj i Izraelu. Usavršavala se na konzervatorijumu „Benedeto Marčelo“ u Veneciji u klasi čuvene Marije Karbone. Sa godinu dana vremensklog razmaka postala je solista najpre Beogradske opere, a potom i Opere u Tel Aviivu.

NJena karijera je dugačak niz uloga – više od 50 mecosopranskih likova u repertoaru, uspeha, nagrada, operskih scena, koncertnih dvorana, slavnih dirigenata i operskih pevača sa kojima je pevala širom planete. Sa čuvenim španskoim tenorom Plasidom Domingom nastupala više od 40 puta i jedina je jugoslovenska operska umetnica koja se slikom i pričom pominje u njegovoj autobiografiji “Mojih prvih 40 godina”, objavljenoj 1983. Za muzičku kuću Filips snimila je operu “Don Kihot”, što je do skora bio jedini snimak ovog dela na svetu.

– Ono do čega sam ja došao još dok sam radio u Operi NP je premijera „Karmen“ iz 1967, kao i nekoliko stranih gostovanja u operama „Pikovoj dami“ i „Knezu Igoru“ u kojima je Breda Kalef pevala. Tu su i premijera opera „Ero sa onoga svijeta“ iz 1974. i „Pikova dama“ 1980. Nažalost premijera „Karmen“ iz 1967, koju je prenosila televizija nije sačuvana, kao ni snimak opere „Don Kihota“ koju je Breda Kalef čula šetajući po Braču, gde je zamolila vlasnike televizora da odgleda celu predstavu – kaže Dragan Stevović odgovarajući na Danasovo pitanje šta je arhivski sačuvano u NP iz bogatog repetoara primadone Brede Kalef.

Fondacija i nagrada za najbolju mecosopransku ulogu

Primadona Breda Kalef osnovala je fondaciju sa svojim imenom koja svake godine dodeljuje nagradu za nabolju mecosopransku ulogu u toku sezone na sceni NP. Do sada nagde Fondacije „Breda Kalef“ dobile su Jelena Vlahović, Višnja Radosav i Nataša Jović Triović. Nagrada za prošlu sezonu biće uručena 23. marta na predstavi „Orfej i Euridika“ Aleksandri Angleov za ulogu Orfeja u ovoj operi Krostofa Vilibalda Gluka. O priznanju odlučjuje žiri u sastavu: direktori Opere i Muzeja NP, dva dugogodišnja posetioca Opere i Breda Kalef.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.