Italijanska trupa Spelbound na 16. BFI u Novom Sadu, Beogradu i Vršcu 1

Predstaviće se komadom „Rosinijeve uvertire“ u režiji, koreografiji i scenografiji Maura Astolfija, kome je čitanje tekstova Augusta Benemelja o životu čuvenog italijaskog kompozitora Đoakina Rosinija bilo ne samo „zapanjujuće iskustvo“ nego i pokretačka inspiracija. „Rosinijeve uvertire“ premijerno su izvedene 2017. u kompozitorovom rodnom gradu Pezaru, kao uvod u obeležavanje 150 godina od njegove smrti tokom 2018. u svim važnim operskim kućama širom sveta. Na turneji po Italiji Spelbound je 150 puta izveo „Rosinijeve uvertire“, koje na početku svoje prolećne međunarodne turneje ova trupa predstavlja na 16. BFI.

– U predstavi sam zamislio veliki zid, zid Rosinijevih sećanja iza kojih se krio… kuću u kojoj je bio domaćin svojim prijateljima i kolegama kompozitorima, ali i običnim ljudima sa kojima je voleo da se šali, igra i deli sve aspekte svog života. Zamislio sam „zid“ kao projekciju njegovog uma, pun prozora, polica, skrivenih mesta – zid odvojen od jednog sveta. U tom prostoru lutao je stanar, čovekolika figura, crna mrlja ljudskih karakteristika, koja je komunicirala s njim, uvukla se u njegove snove, ušunjala u njegov krevet, a zatim nestala, ali koja je uvek bila tu da podseti na podjednako ograničeno, koliko i na beskonačno vreme. Taj mrak je bio strah od smrti, njegova bolest, a možda i njegov saveznik, često paradoksalno jedina konstanta. U beskrajnim noćima, pateći od snažne nesanice, Rosini je počeo da živi u dva sveta koja su se povremeno približavala, gotovo dodirivala, a samo njegova sposobnost stvaranja, njegova strast za zadovoljstvima, mogli su na trenutak anestezirati ono što se dešavalo u njegovom telu i umu. NJegova muzika je bila ekstremna, znak više sile i energije, a ja sam se istinski trudio da napravim koreografiju punu snage, vitalnosti, susreta, zavođenja, sugestija…- izjavio je ranije u intervju za Danas Mauro Astolfi.

On ističe da je Rosini „ako nije apsolutno najbolji, jedan je od tri kompozitora koje lično smatra najkomplikovanijim i najizazovnijim za koreografski rezultat, jer je njegova muzika je puna boja, varijacija, promena ritma, intenziteta, ubrzanja, frekvencija – sadrži sve elemente koji upravo igri mogu dati složenu teksturu, živu, jaku i neukrotivu“.

Astolfijeva koreografska vizija zasniva se na „najčistijoj gestikulacionoj izražajnosti, kroz klasične igračke tehnike i naporne vežbe – poezija i preciznost u osnovi su uspeha njegovog rada“, kažu baletski kritičari. Posle dugog perioda provedenog u Americi, on je 1994. u Rimu osnovao savremenu baletsku trupu Spelbound koju vodi zajedno sa Valentinom Marini. Ova baletska kompanija smatra se vodećim na međunarodnoj sceni zahvaljujući Astolfijevoj umetničkoj biografiji i tehničkoj perfekciji njenih igrača, čija okretnost, prema oceni kritičara, „ne samo da opčinjava, već oduzima dah“.