Foto: Shuterstock/FunstockEvropska komisija objavila je u martu izveštaj koji potvrđuje ono što muzičari iz jugoistočne Evrope osećaju već godinama, da Spotifaj algoritam ne samo da ne pomaže, već aktivno diskriminiše muziku iz ovog regiona.
Dokument od 339 strana, koji je pripremio konzorcijum Panteia, pokazuje da čak i kada mu se unesu lokalne preporuke, algoritam dosledno favorizuje mejnstrim sadržaj sa velikih tržišta, dok muziku iz manjih zemalja jugoistočne Evrope gotovo u potpunosti zanemaruje.
Organizacija Music Equality, koja se bori protiv ovakve prakse, ističe da Spotifaj drži oko 56 odsto evropskog striming tržišta, što znači da u velikoj meri određuje šta će više od polovine evropskih korisnika uopšte otkriti. Problem, kako navode, nije tehničke prirode, algoritam je napravljen tako da pojačava ono što je već popularno, a to su pre svega izvođači iz SAD, Velike Britanije ili velikih evropskih tržišta poput Nemačke.
Spotifaaaj nema nijednog urednika zaduženog za region koji obuhvata Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Bugarsku, Hrvatsku, Grčku, Kosovo, Crnu Goru, Severnu Makedoniju, Rumuniju, Srbiju i Sloveniju. To je više od 55 miliona ljudi koji praktično ne postoje na najvažnijim plejlistama platforme.
Posledice su, kako se navodi, ozbiljne. Studija bugarskog udruženja ANMIP-BG iz decembra 2025. pokazala je da 85 odsto nezavisnih izdavača iz jugoistočne Evrope beleži pad prihoda nakon što je Spotifaj uveo prag od 1.000 slušanja godišnje kao uslov za isplatu. Čak 65 odsto ispitanih taj pad opisuje kao značajan.
Dok Spotifaj tvrdi da je ta mera uvedena radi uklanjanja spam sadržaja, u praksi ona, prema kritikama, urušava distributivne modele za izvođače sa manjih tržišta. Pravilo je, kako se navodi, napravljeno za velika tržišta poput SAD, ali se primenjuje globalno.
Kulturna nevidljivost regiona
Problem ide i dalje od finansija. Algoritam, prema izveštaju, ne prepoznaje specifičnosti lokalnih scena koje dele jezike sa većim tržištima. Hrvatski, srpski, bosanski i crnogorski izvođači svrstani su u istu grupu, bez uvažavanja regionalnih razlika, što dodatno smanjuje njihovu vidljivost.
Akademska studija Miloša Hrocha i Petra Ščepanika o pozicioniranju srednjoevropske muzike na Spotifyju pokazuje da je lokacija izvođača ključni faktor – bendovi potpisani za lokalne etikete dobijaju preporuke prema geografiji, a ne prema žanru ili kvalitetu.
Pet zahteva za promene
Music Equality je iznela pet konkretnih zahteva: ukidanje praga od 1.000 slušanja, imenovanje regionalnih urednika i metadata stručnjaka za jugoistočnu Evropu, uvođenje geografske raznolikosti u kuriranje plejlista, nadzor nad algoritmima koji utiču na kulturnu reprezentaciju i veću transparentnost u kuratorskoj politici.
Ruth Koleva, predsednica ANMIP-BG i osnivačica SoAlive Music Conference u Sofiji, izjavila je: „Kada nas Spotifaj algoritam ne ‘vidi’, Evropa nas ne čuje. Ovo više nije samo pitanje muzičke industrije.”
Iz Music Equality poručuju još oštrije: „Spotifaj nas nije namerno izbrisao. Ali brisanje ne zahteva nameru. Zahteva moć, netransparentnost i odsustvo odgovornosti. Balkan je preživeo carstva. Nećemo biti tiho izbrisani od strane algoritma.”
Izveštaj Evropske komisije smatra se i dokazom mogućeg kršenja UNESCO Konvencije o kulturnoj raznolikosti, koju su potpisale sve članice EU.
Organizacija Music Equality pokrenula je peticiju na sajtu musicequality.org, dok aktivisti iz regiona intenzivno lobiraju u Briselu za promene u regulaciji striming platformi.
BONUS VIDEO:
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
