U ovom romanu Aljendeova piše o dve bolne teme – mirenju sa starošću i položaju Japanaca koji su živeli u SAD nakon napada japanske vojske na Perl Harbur. Tada je nekoliko hiljada Japanaca u Americi bilo proglašeno za neprijatelje države i odvedeno je u sabirne centre. Ovo istorijsko razdoblje ispričano je kroz ispovest Alme Belasko, koja davne 1939. kada se nad Poljskom nadvila senka nacizma došla kod ujaka u San Francisko. Tu će, dok svet neumitno srlja u ponor i mrak Drugog svetskog rata, Alma sresti Japanca Ićimea Fukida, tihog i plemenitog sina porodičnog baštovana. Izabel Aljende počela je svoju karijeru romanom „Kuća duhova“, kritičari su je proglasili „ženskim Markesom“, a Nacionalnu književnu nagradu Čilea dobila je 2010. godine.