Istoimena publikacija je zbornik koji objedinjuje sve predstavljene stripove, odnosno prikaze pojedinih autorskih opusa strip stvaralaca koji su učestvovali u projektu i teme o kojima se razmišljalo i razgovaralo.

Iz ove praznine u koju smo svi saterani verovale smo da je naš zadatak da podsetimo na vanvremenske i neiscprne težnje usmerene ka pravednijem društvenom sistemu, te smo kao organizatorke projekta, imajući to na umu, predložile obradu niza tema, koje prožimaju pitanja pravednijeg društva, poput solidarnosti, provincijalnog i kolonijalnog poigravanja sa zemljama Zapadnog Balkana, istorijske revizije koja se odnosi na antifašističku borbu u Drugom svetskom ratu, obrazovanja kao osnove društvenog preporoda, mogućnosti građana Srbije da učestvuju u izgradnji sopstvene budućnosti, te obrazaca društvene nejednakosti.

Projekat je realizovan u vidu produkcije i prezentacije strip ostvarenja više autora u vikend izdanjima dnevnog lista Danas, putem sukcesivno građene izložbene postavke, te organizovanjem tribina u galeriji Muzeja primenjenih umetnosti, saobraznih dinamici objavljivanja stripova.

Naime, namera projekta bila je i da se strip izmesti iz dosadašnje zone manifestacija i izložbi zasnovanih isključivo na samom mediju i da se pozicionira u središte dominantnih društvenih problema, kao demonstracija potencijala stripa kao savremenog vizuelnog medija, koji nesporno pripada glavnom toku savremene likovne kulture. Tako je Ivica Stevanović sa radom „Borci za solidarnost“ otvorio projekat i ubedljivim crtačkim umećem ukazao na neophodnost osvešćivanja omamljenog društva; Zoran Janjetov u stripu „Zapadni Bajkan“ ironijom i humorom odgovorio je na vladajuće stereotipe koji se odnose na Zapadni Balkan; Lazar Bodroža je temu posvećenu istorijskom revizionizmu koji se odnosi na antifašističku borbu posvetio Mariji Bursać, kombinujući pesmu Branka Ćopića „Marija na Prkosima“ i niz vizuelnih citata levičarskih pokreta i simbola; Saša Rakezić alias Aleksandar Zograf u stripu „Rosa, Rosae …“ pričom o Mileti Jakšiću ukazao je na pogubnost okamenjenog sistema školstva po inventivnost i kreativnost pojedinca; Boris Stanić u stripu „Bio je“ intimnom pripovesti opisao je sudbinu ljudi bez socijalne zaštite u Srbiji, a Željko Pahek vrhunskim klasičnim pristupom, u formi naučnofantastične groteske u stripu „Gospodari praznine“ predstavio je vladajuće radne odnose kroz prizmu savremenih robovlasničkih odnosa. Rezultat projekta čini šest strip ostvarenja, koji ukazuju na bogatstvo različitih autorskih estetika, likovnih i narativnih pristupa i pružaju uvid i u kvalitet aktuelne strip scene u Srbiji. Projekat je inicijalno trebalo da uključi i strip Rajka Miloševića Gere, koji je u poslednjem trenutku zbog privatnih obaveza morao da otkaže učešće u projektu.

Zoran Nikolić i Miroljub Stanković, arhitektonsko-dizajnerski tim Kontra Studija iz Niša, koncipirali su izložbu i dizajnirali celokupni materijal projekta, uključujući i dizajn i prelom publikacije kojom zaokružujemo projekat, a Zlatko Paković, pozorišni reditelj i kritičar, pisac i kolumnista Danasa, moderirao je šest tribina u izložbenom prostoru projekta, koje su uz širi krug učesnika, iz više različitih društvenih oblasti i sa različitih pozicija, pristupale navedenim temama, nakon objavljivanja stripova u Danasu. I zato posebnu zahvalnost upućujemo učesnicima ovih tribina, koji su svojim profesionalnim i etičkim integritetom, znanjem, iskustvom i voljom da učestvuju u ovim razgovorima, doprineli boljem razumevanju sveta i okolnosti u kome živimo, što omogućava pouzdanije sagledavanje konteksta i prirode navedenih problema, odnosno moguće odgovore na vladajuću krizu. Zahvaljujemo se prof. dr Draganu Popadiću, socijalnom psihologu i profesoru Filozofskog fakulteta u Beogradu, Slavimiru Stojanoviću, grafičkom dizajneru i vizuelnom umetniku, mr Katarini Mitrović, istoričarki umetnosti, Zoranu Đukanoviću, esejisti i kritičaru, Srđanu Miloševiću, istoričaru, Milivoju Bešlinu, istoričaru, Milanu Radanoviću, samostalnom istraživaču, Gordani Knežević Orlić, direktorki izdavačke kuće Klett, Vitomiru Jovanoviću, istraživaču Centra za obrazovne politike, Mirjani Tripković, psihološkinji Viktimološkog društva, Milenku Srećkoviću iz Pokreta za slobodu, Filipu Balunoviću, politikologu, i Vladimiru Simoviću iz Centra za politike emancipacije.

Poput zaključka jedne od održanih tribina, ovi razgovori imali su za cilj da prepoznamo strukture sistema u kome živimo i radimo, društvene procese koji su u toku, položaj žrtve sa kojom se većina nas može poistovetiti, te kao mogući odgovor na ovaj izazov neophodnost prelaska iz pozicije žrtve u poziciju aktiviste, što kao preduslov podrazumeva i početno prepoznavanje sopstvene pozicije žrtve. A to razumevanje bio je i cilj održanih tribina i razgovora. Jer, bolji svet jeste moguć.

Zahvaljujemo se još jednom partnerima projekta – Muzeju primenjene umetnosti, dnevnom listu Danas i Fondaciji za otvoreno društvo, i Ministarstvu kulture i informisanje Republike Srbije za podršku u realizaciji ovog projekta i izdavanju publikacije.