Foto: Zuzanna WASProlog dana kada će publika moći da sazna šta sve čini istoriju najvažnijeg pozorišnog festivala Istočne Evrope dugu pet decenija, završiće se u Bitef teatru izvođenjem predstave „Kantor Downtown“ poljskog teatra „Polski Bidgošč“.
Ova multimedijalna scenska instalacija prevashodno je svojevrsna rekonstrukcija kultne predstave Mrtvi razred čuvenog poljskog reditelja Tadeuša Kantora, koja je bila jedan od najvažnijih događaja u Bitefovoj istoriji. Slavni komad kombinovan je s bogatim video-materijalom: intervjuima s poznatim, ali i manje poznatim američkim umetnicima koji su bili deo njujorške avangardne scene iz 70-ih i 80-ih godina 20. veka. Grupa umetnika koju čine Jolanta Janičak, Joana Krakovska, Magda Mošijevič i Viktor Rubin, ovim projektom pokušava Kantora da predstave u širem kontekstu avangardne izvođačke umetnosti 70-ih godina prošloga veka, ali i da da osvrt na savremenu njujoršku andergraund scenu.
* Ko je za vas bio Tadeuš Kantor?
– Kantor je bio renesansi div – istinski modernista koji je kroz svoje pisanje uticao na vizuelnu umetnost, performans, pozorište i na teoriju ideja. Svako može da bude inspirisan i mnogo toga da dobije iz svega što je on postigao. Ali kao učitelj i protiv njega se treba pobuniti ili barem postaviti pitanja vezana za njegovu poziciju, ponašanje i stavove o ulozi umetnika, njegovim pravima i obavezama. Mi pitamo u predstavi Kantor Downtown: šta je lična odgovornost umetnika prema demokratiji, prema njegovim kolegama i njegovim sugrađanima?
* Kakav je bio njegovo uticaj na avangardu posebno u Njujorku?
– Treba reći na da su to ista ona pitanja koja su postavljali pripadnici američke kontrakulture i avangardnih pokreta tokom 60-ih, 70-ih, 80-ih godina. Zanimljivo je otkriti šta su osećali o Kantoru i kako su čitali njegove poruke. Naša prva pretpostavka bila je da je on bio nešto potpuno drugačije od onoga što su oni negovali i stvarali. Ispostavilo se nešto sasvim suprotno – oni su ga jednostavno obožavali i smatrali su da je njegovo pozorište nešto najbolje što su videli, nešto što ih je jako inspirisali, iako su njihove interpretacije Mrtvog razreda bile potpuno drugačije.
* Koliko su ljudi u Poljskoj i u Evropi upoznati sa njegovim uticajem na modernu umetnost? Šta postavka govori o Kantoru i avangardnom pozorištu?
– U istorijskom i arhivskom smislu znamo mnogo. Nedavno je otvoren veliki novi muzej u Krakovu Cricoteca – Centar za dokumentaciju o umetnosti Tadeuša Kantora. Mi nemamo nameru da se bavimo bilo čime što je njihov posao ili posao akademskih istraživača. Naše izvođenje govori da je duh avangarde, i poljski i američki, nešto na šta možemo da se oslonimo.
* I sam Kantor bio je fasciniran istorijom. Zašto mislite da je važno vratiti se u prošlost?
– Ne, mi se ne vraćamo u prošlost. Mi govorimo o sadašnjosti sa referencama na prošlost. To je velika razlika. Naša predstava nije o istoriji, već o onome što se dešava danas, šta su naše savremene brige i razočaranja.
* Ipak, bavite se avangardnim pokretima. Iz današnje perspektive, šta je uslovio nestanak avangardnog pozorišta?
– Nema nestanka avangardnog teatra, samo biološke činjenice da je većina avangardnih umetnika ili umrla ili su u penziji. A nemaju mnogo naslednika koji bi nastavili da se bave radikalnim pozorištem.
* Može li današnje pozorište promeniti tok istorije umetnosti i društvene istorije, na način na koji su to činili avangardni pokreti?
– Dobro pitanje. Šta vi mislite?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
