Jugoslovenski kulturni prostor na Joakimfestu u Kragujevcu

Kragujevačka festivalska publika je ovacijama i dugotrajnim aplauzom pozdravila ansambl predstave posle dvosatne ige na sceni Velikoj sceni „Joakim Vujić” Knjaževsko-srpskog teatra u Kragujevcu.

Pre toga, na Maloj sceni kragujevačkog pozorišta, u okviru ratećeg programa Joakimfesta održano je predstavljanje i promocija izdanja Sterijinog pozorja. Izdavačku delatnost Sterijinog pozorja Kragujevčanima je predstavio Miroslav Miki Radonjić, selektor ovogodišnjeg JF-a i dugogodišnji direktor i pomoćnik direktoraSterijinog pozorja.

Radonjić je istako da njihova idavačka delatnost datira od samog 1956. godine, posebno izdvoji časopis „Scenu”, njihove posebne edicije iz teatrologije, i podsetio da još od vremena SFRJ izdaju godišnju publikaciju u kojoj su navedene sve predstave svih pozorišta u zemlji. razgovor je moderirao Nenad Glišić, urednik književno-tribinskih programa SKC-a Kragujevac.

Pravi uvod u dramatizaciju Vojinovićevog romana „Jugoslavija, moja dežela”.

– Roman „Jugoslavija, moja dežela” („Jugoslavija, moja otadžbina”) Gorana Vojnovića obrađuje temu internalizovane traume kod sina koji nakon 16 godina otkriva da mu je otac ipak živ, ali i da je za njim raspisana poternica Haškog tribunala, i u njemu se zapravo krije taj poznati, i danas gotovo arhetipski, dramski zaplet. U dramatizaciji romana pošli smo upravo od tog arhetipa, ali smo ga obradili u fragmentarnoj dramaturgiji u kojoj se dječije uspomene razbijene na komade polako povezuju u tragični mozaik, kaže reditelj predstave Marko Misirača.

Po njegovim rečima odnosi očeva i sinova, te odnos sadašnjosti prema prošlosti su univerzalne teme i svetska književnost ih je obradila na mnogo načina.

– Naravno da mi je milje u kojem se ova priča dešava posebno atraktivan, blizak, bolan i emotivan i da u ovoj priči prepoznajemo neke specifičnosti balkanskog mentaliteta. Kako ni mi sami i dalje očigledno ne umijemo do kraja sebi da objasnimo šta se tačno desilo i kako se mogla tako krvavo raspasti jedna zemlja koja sa ove distance djeluje kao bajka, mislim da je dobro i važno da se vraćamo pričama koje nam otvaraju nova pitanja, te daju nova gledišta na ratne sukobe na Balkanu, ističe on.

Folkor Jugoslavije je svakako prisutan u predstavi, tu su brojni likovi i situacije koje na duhovit i potresan način ilustruju to vrijeme, ali težište je na odnosu sina koji pokušava ponovo da uspostavi svoj identitet i oca, optuženika za ratni zločin, koga sin ponovo upoznaje, sastavljajući svojevrsnu slagalicu od sjećanja, košmarnih snova, priča i anegdota o njemu.

– Jezik i sličan mentalitet povezuju i povezivaće narode ovih prostora, ma koliko inferiorne i efemerne ličnosti političkih rukovodilaca pokušavale da održe tenzije u javnom govoru i postupcima, čuvajući tako svoje parče „kolača”, vlasti i moći, između ostalog naglasio je reditelj Misirača u razgovoru sa Milicom Mutavdžić u festivalskom Biltenu koji svakodnevno izlazi tokom Joakimfesta.

Po njegovom mišljenju „Jugoslovenski kulturni prostor je činjenica”, i to je jedan od razloga zbog čega je ovaj ansambl sastavljen iz tri pozorišta za godinu dana osvojio mnoštvo nagrada na prestižnim pozorišnim festivalima širom bivše Jugoslavije.

Samo u sezoni 2021/22 ansambl predstave „Jugoslavija, moja otadžbina” osvojio je nagrade za najbolju predstavu na pozorišnim festivalima u Jajcu, Čortanovcima i Požarevcu.

Reditelj Misirača nagrađen je za režiju na festivalu Pozorišne/Kazališne igre (Jajce) a glumačke nagrade dobijali su Boris Šavija za ulogu Nedeljka (Jajce, Čortanovci, Zaječar, Banjaluka), Milka Brđanin za ulogu Medihe (Jajce) i Aleksandar Stojković za ulogu Emira (Požarevac).

Publika na festivalu u Kragujevcu nije krila svoje oduševljenje predstavom, dobro ju je razumela, bez obzira na različite uzraste i dobi u prepunoj Sali KST-a i nagradila glumce iz BiH, RS i Slovenije gotovo desetominutnim aplauzom.

Međunarodni pozorišni festival Joakimfest (do 2020 – JoakimInterFest) osnovan je 2006. godine na inicijativu tadašnjeg direktora Knjaževsko-srpskog teatra, reditelja Dragana Jakovljevića uz podršku Grada Kragujevca. Tadašnje uprave Teatra i Grada prepoznale su potrebu za jednim internacionalnim pozorišnim festivalom koji bi unapredio pozorišni život na ovom prostoru a kragujevačkoj publici, kao i asamblu ovdašnjeg pozorišta pružio uvid u nove teatarske tokove.

Za ovih 17 godina na Joakimfestu izvedeno je više od 150 predstava iz 25 zemalja u kojima je učestvovalo više od 700 pozorišnih stvaralaca.

U izboru selektora Miroslava Mikija Radonjića kragujevačka publika ove godine na Joakimfestu u prilici je da pogleda predstave iz regiona: BiH, Slovenije, Severne Makedonije, Crne Gore i Srbije.

Tročlani žiri 17. Joakimfesta Željko Jovanović, pozorišni kritičar i književnik, Ana Todorović, glumica i Đorđi Jolevski, glumac dodeliće dve nagrade – Gran pri „Joakim Vujić” za najbolju predstavu u celini i Specijalnu nagradu Grada Kragujevca.

Večeras, na takmičarskom repertoaru festivala je predstava „Pristanak” Ateljea 212 koju je po tekstu Nine Rejn režirao Nebojša Bradić.

Sutra, od 18 sati u okviru pratećeg programa festivala na Maloj sceni kragujevačkog pozorišta održaće se javno čitanje drame „Tri slike starosti” Željka Jovanovića.

Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Još vesti iz ovog grada

Sasvim drugačiji cilj pod velom „odbrane struke”

Ponovo dozvoljene posete pacijentima u UKC Kragujevac

Opozicija u Kragujevcu traži formiranje Anketnog odbora zbog višegodišnje rekonstrukcije Gradske tržnice

Ne zaslužujete ovo priznanje