Kapitalno izdavaštvo treba da bude deo kulturne politike

Na njemu je učestvovalo 50 domaćih izdavača sa 700 odabranih naslova, gost je bio Univerzitet pres iz Sarajeva, a centralni događaj pratećih programa ove četvorodnevne manifestacije bio je okrugli sto na temu „Stručna i naučna literatura na margini ili stranputici – kapitalno izdavaštvo između države i čitalaca“.

– Cilj ovog festivala je da knjiga bude pročitana, a ne da godinama stoji u rafovima. Sad po tim velikim „buk storovima“ forsiraju rijaliti literaturu, koja je u izlozima, reklamira se, promoviše u medijima, a neke veoma važne knjige iz istorije umetnosti, filozofije, sociologije… stoje skrajnute po nekim uglovima, gde ih je teško prepoznati. Zato smo ovaj festival i nazvali „Pazi šta čitaš“ da bi smo okupi ljude koje zanima knjiga iz oblasti humanistike, kulture i umetnosti. Imamo selektivan pristup knjigama – brendirani su naslovi, a ne izdavači, što je naša podrška ideji da se knjiga koja postoji i pročita. Takođe smo hteli da skrenemo pažnju i na knjige kojih više nema – zaboravljene naslove, reprint izdanja. To je fizionomija ovog festivala, koji ne može da se meri hiljadama posetilaca kao neke druge menifestacije koje spadaju u domen kulture zabave, ali treba da okupi ne samo akademsku publiku nego i studente, pa i srednjoškolce završih razreda – kaže u razgovoru za Danas Zorica Stablović Bulajić, direktor Festivala „Pazi šta čitaš“ i glavni urednik i direktor Heraedu.

Prema njenim rečima ovaj festival pokazuje i da izdavači mogu i treba da uzmu stvari u svoje ruke pokretanjem korisnih inicijativa pred zvaničnim institucijama.

– Okrugli sto „Stručna i naučna knjiga na margini ili stranputici“ pokazao je da se kapitalno izdavaštvo u javnosti ne prepoznaje kao instrument kulturne politike. To se vidi i po izboru naslova na poslednjem konkursu u Ministarstvu kulture. Više izdavača se složilo da je ovogodišnji izvor skandalozan. Ja ne mislim da je to stvar kulturne politike Ministarstva, nego uzrok leži u kompetencijama članova komisija koje taj posao odrađaju tako kako odrađuju. Mi nećemo praviti proteste, ali smo se dogovorili oko nekoliko korisnih inicijativa, od kojih je jedna obraćanje Sekretarijatu za kulturu grada Beograda sa predlogom da se ponovo oživi konkurs za kapitalno izdavaštvo. Takođe ćemo i od Ministarstva kulture i informisanja tražiti da se povećaju sredstva za kapitalno izdavaštvo i da se tome pristupi ozbiljnije, kao i i da se ukinu rabati od 60 posto, koje je Ministarstvo propisalo, ukoliko je izdavač obezbedio neku malu dotaciju za knjigu koju želi da odštampa. To nikog ne ugrožava, ali može mnogo da pomogne knjizi, zato što ovu vrstu izdavaštva treba negovati i razvijati – kaže sagovornica Danasa.

Prema njenim rečima, „profesionalni izdavači tražiće ravnopravan tretman kod Ministarstva obrazovanja i tehnološkog razvoja, koje favorizuje naučne institute i projekte koji su na njihovoj listi“.

– Čak i da imate najgenijalniju knjigu, pitanje je da li imate mogućnost da aplicirate za bilo koji od konkursa u ovoj inflaciji svakojakih potreba akademskog sektora koji juri bodove za svoja zvanja. Zato sad imamo seriju publikacija i monografija koje imaju trošak i čitalačke publika, a ne pomažu da se knjiga održi na ozbiljnoj razini, ma šta ko smatrao – smatra Zorica Stablović Bulajić.

Ona podseća da je „još 1901. Milan St. Protić kao odgovorno lice Ministarstva kritikovao prvi Zakon o knjižarstvu, ukazujući da je loš zato što stvara monopole“. Protić je, prema njenim rečima, „smatrao da knjiga mora da dođe u svaku varošicu i selo i u tom kontekstu tražio da se poprave putevi i da oni koji treba da se bave knjigom i izdavaštvom moraju da imaju slobodu iskazivanja misli“.

– Zato smo neku deceniju kasnije imali zaista značajne izdavače od kojih je nekih 70 odsto nastalo slučajno, 10 posto iz slavoljublja, što sad nije takav procenat, a samo pet posto iz komercijalnih razloga. Već 1930. bilo je 13 posto izdavača koji su izdavali više od 200 naslova i 17 odsto koji su izdavali 170 naslova. To znači da je trećina izdavača u onoj maloj Srbiji između dva svetska rata ozbiljno radila ovaj posao. Sad imate na hiljade izdavača koji objave tri do pet knjiga, a svi imaju isti status, što se na neki način tiče i kvaliteta i plasmana knjiga i mogućnosti da dođu do svake od 170 biblioteka u Srbiji. Zato smo u Festival „Pazi šta čitaš“ uključili i biblioteke iz unutrašnjosti – prošle godine iz Kruševca, a ove godine iz Kragujevca i Pančeva, a imamo ideju i o regionalnom proširenju – napominje Zorica Stablović Bilajić.

Knjiga neće nestati

Na ovogodišnjem festivalu raščistili smo dilemu – štampana knjiga neće nestati uprkos elektronskoj knjizi, obilju informacija i svega što čini danas javnu scenu u kulturi. Naprotiv, mesto štampane knjige tek treba da bude istaknuto. Knjiga neće nestati iz našeg života, pre svega zato što je doživljavamo kao avanturu duha i kulture bez obzira na taj generacijski jaz sa onima kojima je bliži internet. Za izdavača nema većeg zadovoljstva nego da omiriše štamparsku boju knjige koja je tek izašla ispod mašine ili kad može da proda knjigu studentu upola cene. To doživljavamo i kao neku svoju misiju – kaže Zorica Stablović Bulajić, napominjući da sva izdanja – 700 odabranih naslova za Festival „Pazi šta čitaš“ po povlašenim cenama do 40 posto popusta do 15. juna dostupna čitaocima u redakciji Heraedu u Francuskoj ulici broj 14 u radnom vremenu od devet do 17 sati.