Kaposela, muzički glasnik Mediterana

Osam stotina mesta bili su prava mera za kabaretsku atmosferu i neposredan kontakt sa publikom svojstven performeru kamernog tipa sa nastupom bliskim pozorišnom.

Kroz džez kao vezivno tkivo muzičkog izraza, Kaposeline pesme naslonjene su na literarne sadržaje i okupljene oko motiva mora. „Mornari, proroci i kitovi“, tako je nazvao album iz 2011. Kaposela bez ustezanja poseže za asocijacijama iz dela Homera, Melvila i Konrada. Sirene i Plejade, čarobnica Kirka, lord Džim deo su njegovog sveta, a teme lutanja i plovidbe korespondiraju sa njegovim životnim i umetničkim putem (rođen je u Hanoveru 1967. godine kao dete emigranata iz okoline Napulja, da bi se kasnije vratio u Italiju i nastavio život na njenom severu).

Lutalački imidž prati plavi sako navučen samo na jedno rame, kapetanski šešir i mornarska kapa, sa kojom se Kaposela pojavio pred bejrutskom publikom predstavljajući svoj novi album „Rebetiko Gymnastas“. Nadahnuće grčkom tradicionalnom rebetiko muzikom, koju je Kaposela čuo u Atini, Solunu i na Kritu, pretočeno je i u lirski putopis „Tefteri“, koji je objavila italijanska izdavačka kuća „Sađatore“. Ovo je treća po redu knjiga muzičara koji zvuke nove sredine sluša i prisvaja. Na omotu albuma je crtež Kaposele sa buzukijem u ruci i programski zapis: „Nakon mora dolazi luka. Za muziku luke su isto što i polen za cvet.“ Jedno more – jedna muzika. Nakon koncerta u Atini, Kaposela je doplovio do Libana, koji je odmah tu, preko talasa.

Petočlani bend sastavljen od grčkih i italijanskih muzičara, na standardnim instrumentima – kontrabasu, bubnjevima, gitari i harmonici, te tradicionalnom grčkom buzukiju, pratio je Kaposelu, koji je osim svog osnovnog instrumenta, klavira, svirao još nekoliko, među kojima je i baglamadaki, žičani instrument kruškolikog oblika od pedesetak centimetara, sa višim tonom od buzukija i divnim tremolom. Za rebetiko muziku, čije ime potiče od turske reči „rebet“ („buntovnik“), Kaposela kaže da je nastala usled katastrofe, krize, migracije, kao izraz lične pobune, ali i nostalgije za izgubljenim i traganja za korenima. „Ta muzika deli se za stolom, kao hrana“. Počevši koncert pesmom „Misirlu“, poznatom kod nas kao „Vranjanka“, Kaposela je, čas na bini, čas na stolici, sa gitarom, za klavirom, nizao pesme sa albuma, ubrzavajući ritam i pojačavajući dinamiku nastupa sve više. Na kraju je podigao publiku na noge ritmom italijanskog juga – opijajućom tarantelom i hitom „Che coss’e l’amor“, pokazujući u divnim pasažima pijanističko umeće.

Ko zna gde će se Kaposelina muzika zaustaviti na sledećem albumu, kao što se ovoga puta zaustavila u Grčkoj. Ideja o muzičkom eklekticizmu mediteranskog stila bliska je slušaocu osetljivom na senzacije koje Mediteran nosi. Veza sa književnim i sklapanje pesme kao storije o avanturi sledi tradiciju italijanskih kantautora, „storytellera“ na italijanski način poput Fabricija De Andrea, koji je i snimao sa Kaposelom. Stvaranje muzike na putu u duhu je trubadurske tradicije romanskog sveta; „Uživo u Volvu“, naslov je albuma nastalog na jednoj turneji.

U nameri da ukine granice muzičkog jezika, Kaposela je umnogome uspeo, ne trudeći se da ostane imun na nove uticaje, već je otvaranje ka njima postavio kao deo poetike. No ovome se u Kaposelinom nastupu u Bejrutu usprotivio upravo jezik, njegov maternji italijanski, koji ga kao sidro prikiva za polaznu luku. Predstavljanje pesama, puno duhovitih obrta i asocijacija, na jučerašnjem koncertu bilo je razumljivo samo delu publike koju su činili Italijani na radu u Libanu, ili pak onima koji poznaju ovaj jezik (ovde ih nema malo; dobri poznavaoci francuskog, mladi Libanci sve više uče italijanski). Zato su noseći deo njegovog nastupa, glumački i kabaretski, i komika zasnovana na verbalnom mnogima ostali nejasni, ali ritam rebetika i tarantele osetili su svi. A Kaposela će ploviti dalje jer ploviti mora.

(Autor je književni prevodilac sa italijanskog jezika)