Te priče možete da pronađete u nekim drugim knjigama i mastima, međutim, ova knjiga je rađena sa idejom kako izgleda jedan lični odnos prema njima. Akcenat je, mislim, na ličnosti pisca, a ne onima o kojima se piše, bez pretenzija da on bude važniji od njih. To je retka veština i zato se meni knjiga dopala – rekao je za Danas Aleksandar Žikić, novinar i publicista, na nedavnoj promociji dela kanadskog pisca Raja Robertsona „Životi pesnika (s gitarom) – Trinaest autsajdera koji su promenili modernu muziku“ u Galeriji Artget. Knjigu je objavila izdavačka kuća Karpos.

Prema rečima autora Raja Robertsona, knjiga je mala kolekcija biografija rok, bluz i kantri muzičara. Neki od njih su više, a neki manje poznati. Iako svi imaju različite životne priče, autor ukazuje da ih povezuje to što su uglavnom svi autodestruktivni.

– Imali su jako „neuredne“ živote. Zajedničko im je i to što, iako su bili u sistemu, oni su autsajderi i rade ono što žele. Mislim da, iako se na taj način ne pobeđuje u ratu, mogu se dobiti neke značajne bitke, sve to uz dobro druženje. Te muke pomagale su im da povrate svoj život. Radili su šta su hteli, iako su nailazili na strašan otpor. Preživeli su uz osmeh – kazao je Robertson.

„Autsajderi“ o kojima Robertson piše u knjizi su: Gene Clark, Ronnie Lane, The Ramones, Sestra Rosetta Tharpe, Townes Van Zandt, Little Richard, Alan Wilson, Willie P. Bennett, Gram Parsons, Hound Dog Taylor, Paul Siebel, Willis Alan Ramsey, John Harford.

– Dopada mi se izbor. Autor je izabrao 13 muzičara po kriterijumu koji je očigledno duboko ličan. Imate tu ljude koji su bili veoma uspešni, na primer, Sestra Rosetta Tharpe, The Ramones ili Little Richard, a imate ljude koji su potpuno skrajnuti kao na primer Gene Clark. Te imate ljude koji su suviše individualni kako bi bili dovoljno uspešni, kao na primer Townes Van Zandt, ali koji reformiše jednu važnu granu američke muzike na tragu velikog reformatora kao što je Bob Dylan – ukazao je Žikić.

On je primetio da su svi autori žanrovski različiti i po stepenu komercijalnog uspeha koji su postigli, ali ih spaja činjenica da su bili izvan onoga što je činilo glavnu struju.

– Postoje trenuci u popularnoj muzici i pojedinci koji su u stanju da te trenutke definišu na najbolji mogući način. Nažalost, većina njih na kraju dobije status autsajdera zato što društvo nije spremno za ono što oni mogu da ponude. Otuda naslov o pesnicima sa gitarom i autsajderima. Čovek je poslat na ovaj svet da se raduje i bude srećan, a mnogo toga stoji na putu sreće, između ostalog i uticaj sredine, pritisci istorije i tradicije, nacije, statusne grupe… Čovek treba sa svim tim da se izbori i da zadrži sposobnost da bude srećan i da voli ideju radosti u svom životu. U bluzu takođe ima mnogo životne radosti i to treba prepoznati u muzici. Autor je to prilično dobro prepoznao i zato je ova knjiga dobra, smatra Aleksandar Žikić.

Povezani tekstovi