Foto: Shutterstock/Vedad.CericNakon više od pedeset godina stvaranja stripa Alan Ford, italijanski autor Lučijano Seki, poznatiji nam pod pseudonimom Maks Bunker, objavio je da konačno prestaje da radi na toj kultnoj strip seriji, koju je započeo 1969. sa crtačem i ilustratorom Robertom Raviolom, poznatijim kao Magnus.
No Alan Ford ostaje u porodici, pa će štafetu preuzeti njegov sin Rikardo Seki, prenosi tportal.hr.
„Dragi obožavaoci Alana Forda, moram nešto da priznam: do danas sam napisao 680 priča o Alanu Fordu i njegovoj ekipi i malo sam umoran“, otkrio je glavni scenarista Maks Bunker u uvodniku za 680. broj tog stripa, a on se trenutno nalazi u prodaji.
Bunker je dodao da rad na Alanu Fordu preuzima njegov sin Rikardo, a razlozi su kako njegove godine (napunio je 86), tako i detaljniji rad na drugom liku, Rikardu Finciju, protagonisti nekoliko romana i filma u režiji Bruna Korbučija.
„Godine uzimaju svoj danak i prisiljavaju me da promenim ritam. Zato sam odlučio da poslušam želje čitalaca koji žele da čitaju Rikarda Fincija, ne kao tekst, već kao grafički roman. Prošlo je gotovo 50 godina i svet se značajno promenio, pa će ovo biti nešto novo. Alana Forda pisaće snažan i sposoban autor koji voli ovaj lik. To je Rikardo Seki, moj sin, sa velikim iskustvom u našem svetu zvanom mašta. Zauvek vaš, Maks Bunker“, napisao je stariji Seki.
Alan ford je počeo kao parodija Džejmsa Bonda
Alan Ford je jedna od najdugovečnijih italijanskih strip serija, priča o skupini pomalo nespretnih tajnih agenata pod nazivom Grupa TNT, sa sedištem u trošnoj cvećari u Njujorku.
Kada su ga stvorili, Maks Bunker i Magnus već su bili jedan od najcenjenijih dvojaca u svetu italijanskog stripa, piše milanski Il Post. Njihova najpoznatija dela bila su Kriminal i Satanik, dve ključne serije za razvoj italijanskog noar stripa.
Radeći na Alanu Fordu, Maks Bunker i Magnus pokušali su nešto malo drugačije. Početna ideja bila je da parodiraju špijunske filmove koji su bili popularni u toj deceniji, posebno one sa Džejmsom Bondom, parodirajući njegove stereotipe na način na koji je to na filmu radio Mel Bruks.
Na kraju je, međutim, cela priča postala daleko veća od stripa. Iako su priče imale cilj da nasmeju čitaoce, u čemu bi često uspele, gotovo su uvek sadržavale neku naznaku društvene kritike ili ne baš suptilne kritike kapitalizma te stereotipnog i konformističkog načina života italijanske buržoazije.
Plasiranje Alana Forda na tržište nije bilo lako. Bio je to autorski strip, pun referenci na aktuelne događaje i očigledno satirične prirode, te se nije činio prikladnim za redovnu distribuciju na kioscima, barem u Italiji. U početku je trebalo neko vreme da se primi, toliko da je Editoriale Corno (izdavač koji ga je izvorno objavio) razmišljao o njegovom gašenju, ali počevši od desetog broja prodaja je počela da raste.
Od 2013. godine Alan Ford objavljuje 1000VolteMeglio Publishing, u vlasništvu porodice Seki. Godine 2024. Maks Bunker najavio je kraj serije, ali objavljivanje nije prestalo.
Hit na području bivše države
Nedugo nakon što je počeo da izlazi, strip je postao izuzetno popularan u bivšoj Jugoslaviji. Već godinu dana nakon što je prvi broj objavljen u Italiji, na kioscima širom bivše države počeo je da se prodaje u hrvatskom prevodu Nenada Briksija (1924–1984), a on je neočekivano nadmašio njegovu popularnost u Italiji.
Briksija je na mestu previoca nasledio njegov sin Davor, baš kao što se autorstvo izvornika prosleđuje s kolena na koleno.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
