Manje je slobode nego pre

Međunarodno je poznati norveški romansijer i pripovedač ruskog porekla. Njegov otac je ruski slikar Aleksandar Šulc. Eugen Šuljgin je velika figura Međunarodnog PEN. Dugo godina bio je generalni sekretar Međunarodnog PEN, a od pre tri godine je počasni potpredsednik Međunarodnog PEN.

Kao predsednik PEN-ovog komiteta „Pisci u zatvoru“ putovao je u mnoge krajeve sveta nastojeći da pomogne borbu za slobodu govora i akcije oslobađanja pisaca, izdavača i novinara. Eugen Šuljgin je objavio šest romana i dve knjige pripovedaka. Književnu karijeru započeo je romanom „Kavezi za kuniće“ (1970). Šuljginov roman „Sećanja na Mirelu“ (1984), prvi deo „Trilogije o Federiku“, našao se u najužem izboru za Književnu nagradu Nordijskog saveta.

Na srpskom jeziku nedavno je u izdanju Arhipelaga objavljen njegov roman „S nekog drugog sveta“ koji je s norveškog prevela Sofija Kristensen. Razgovarali smo o njegovom angažmanu u Međunarodnom PEN, književnosti, ali i njegovom romanu koji se nedavno pojavio pred srpskim čitaocima, a tiče se zbivanja u savremenom turskom društvu.

* Izuzetno ste angažovani u PEN-u, kako biste ocenili stanje slobode izražavanja u svetu danas?

– Mislim da je situacija pre 10 ili 15 godina bila bolja, čini mi se da smo oko 2000, na početku novog milenijuma, bili optimističniji. Naivno smo verovali da će svet postati bolji. Mislim da se u mnogim zemljama situacija po pitanju slobode izražavanja dramatično pogoršala. S druge strane, u takozvanom slobodnom svetu, bojim se, ljudi su postali spremniji da prihvate ograničenja u slobodi izražavanja i ljudskim pravima uglavnom zbog izbeglica i tražilaca azila jer se plaše terorizma. Taj strah od terorizma je zaskočio ljude. Ponekad mislim da pripadam manjini koja živi u krugu intelektualaca i umetnika. Mi na stvari gledamo iz teoretske perspektive i želimo da ih jasno vidimo. Nismo mogli da prihvatimo činjenicu da većina običnog sveta živi u neizvesnosti koja je veća u odnosu na onu od pre dvadesetak godina. Ta neizvesnost izrodila je frustraciju, teskobu i bes. Ljudi su uplašeni i za svoje najbliže okruženje. Ovakva situacija totalitarnim sistemima ide na ruku.

* U kojim delovima sveta je sloboda govora najugroženija?

– S jedne strane se može reći da su Turska, Kina, Mađarska i Poljska zemlje u kojima je sloboda izražavanja ograničena, a, s druge strane, postoji novi vid represije, takozvana demokratura koja je umnogome tolerantna. Turska je odličan primer za to. Gospodin Erdogan tvrdi da je demokrata, što, naravno, nije. On razmišlja kao diktator i ponaša se tako, a s druge strane poštuje neka pravila.

* Redžep Tajip Erdogan se surovo razračunao sa pristalicama Fetulaha Gulena kao sa državnim neprijateljima…

– Svim totalitarnim vođama je potreban neprijatelj. Prvo pravilo je da treba da nađeš neprijatelja, ako ga nema, treba ga izmisliti. Ne treba zaboraviti da mu je Fetulah Gulen bio najbolji prijatelj i učitelj. Fetulah Gulen je na vreme video kuda to vodi i otišao je u SAD. Erdogan možda nije dobar političar, ali jeste dobar taktičar, dobro poznaje svoj narod jer je jedan od njih, vidi šta prolazi, a šta ne. Susreo sam se sa Gulenovim pristalicama koji se toliko razlikuju od Erdogana i bilo mi je veoma neprijatno. Oni žele da stvore elitistički sistem, podržavaju obrazovni sistem i obrazovanje elita iz jednog jedinog razloga – da se domognu moći i vlasti kako bi kontrolisali sve.

* U svom romanu „S nekog drugog sveta“ dotičete se kompleksnih odnosa u savremenom turskom društvu. Razumeju li Turci sami sebe?

– Mislim da glavni problem turskog društva nije religija, nisu to ni razlike između grada i sela, već potpuni izostanak poverenja među njima. Niko ne veruje nikome. Zato društvo ostaje zamrznuto. Vlasti dolaze i odlaze, a u suštini se ništa ne menja.

Enigma

Delo „S nekog drugog sveta“ je uzbudljiv društveni roman sa elementima krimi romana. To je roman o Istanbulu kao gradu priča, o savremenoj Turskoj, tokovima njene istorije i tradicije, o uvek izazovnom susretu Istoka i Zapada. Glavni junak pisac Samuel Samler dolazi u Istanbul na književni festival, ali tu ubrzo upoznaje uzbudljivu političku stvarnost podeljene zemlje, paralelni život velikog grada, podzemni Istanbul, opozicione i kurdske grupe, guleniste i erdoganiste, tragove vizantijske prošlosti i sliku obnovljenog islamizma, bogatstvo gradskog života i istinu o zloglasnim F zatvorima. Zašto je nestao Samuel Samler u Istanbulu i šta je bilo posle, enigma je koju će morati da razreše čitaoci romana.