Mark Kasals: Egzotičnost i bliskost Andrićevog pripovedanja za Špance

Zanimljiv je podatak da Kasalsov prevod predstavlja prvi direktan prevod „Proklete avlije“ na španski jezik. Gostovanje Marka Kasalsa u Beogradu neposredno se nadovezalo na izložbu „Španija u svetu Ive Andrića“, autorke Krinke Vidaković Petrov, koja se mogla pogledati u galeriji Instituta.

– Kad sam odlučio da se ozbiljnije bavim prevođenjem, malo sam proverio šta je sve od Andrića bilo prevedeno na španski. Onda sam, na svoje iznenađenje, video da ne postoji direktan prevod „Proklete avlije“. Postojao je jedan prevod iz šezdesetih godina, ali, kao i danas, kada pisac dobije Nobelovu nagradu, odmah kreću prevodi i objavljivanja. Tako je bilo i sa Andrićem. A u to vreme u Španiji, šezdesetih godina prošlog veka, nije bilo prevodilaca sa srpskog, pa je taj prevod verovatno rađen sa francuskog jezika – kaže Mark Kasals za Danas.

Otvoreno rečeno, prevod „Proklete avlije“ na španski jezik, koji potpisuje Mark Kasals, izdvaja se kao jedno od najboljih prevodilačkih ostvarenja jer uspeva u onome što je gotovo nemoguće: da očuva stil i duh originalnog rukopisa Ive Andrića, a da istovremeno na španskom deluje prirodno, tečno i nimalo prevodilački nategnuto. To je prepoznato i u Španiji, budući da je dnevnik „Eraldo de Aragon“ ovaj poduhvat proglasio za najbolji prevod 2025. godine. Jedino što mu nedostaje jeste kratki predgovor kojim bi čitaocima bilo predstavljeno delo Ive Andrića i kontekst u kome je nastajalo U ovoj knjizi je, pored „Proklete avlije“, objavljeno još petnaestak Andrićevih pripovedaka.

Kasals napominje da se u ovom prevodilačkom poduhvatu suočio sa zanimljivim izazovima. Priznaje da je najteže uspeo da se izbori s turcizmima.

– Dosta sam se borio sa turcizmima. Ali, s druge strane, to se u španskom ipak donekle razume, jer španski ima dosta arabizama. U Andrićevim delima na srpskom, na kraju knjige često imate spisak turcizama, provincijalizama i slično. Ja sam onda neke turcizme ostavio, pogotovo one koji se ponavljaju ili su veoma upadljivi, a za druge sam tražio rešenja preko arabizama. Čak sam i sam malo analizirao ranije Andrićeve prevode, prevode knjiga o Osmanskom carstvu, kao i prevode Orhana Pamuka, da vidim kakav se tu jezik koristi. Analizirao sam i španske pisce koji su pisali o Orijentu, poput Huana Gojtisola, a otkrio sam čak i da postoji ceo žanr španskih bestselera čija je radnja smeštena u Al Andalus. Naravno, kvalitet je tu onakav kakav jeste, ali su mi i te strategije i taj jezik koji su autori koristili bili zanimljivi za analizu, pa sam pokušavao nešto od toga i da primenim – objašnjava Kasals.

Zanimalo nas je kako Španci reaguju na dela Ive Andrića.

– Andrićev svet je Špancima pomalo čudan. Posebno sve te priče smeštene u staru Bosnu, uglavnom u osmansko doba, a ponešto i u austrougarsko vreme. Taj svet im je pomalo stran, jer ga ne poznaju. I egzotičan, na neki način. Može delovati tuđe, ali upravo zato ih i privlači, jer se čitalac pita: šta je ovo, ko su svi ti Turci, fratri, popovi… To je nešto što može biti i strano i blisko španskom čitaocu. Druga stvar je, rekao bih, to što se ističe njegova neverovatna pripovedačka snaga. Ta živost, ta snaga njegovih priča, to kako uspeva da oživi svet i ljude, mislim da ga to čini jako, jako posebnim glasom. Dakle, španski čitalac može taj svet da vidi kao nešto tuđe, ali istovremeno u tome leži i veliki kvalitet, jer su teme univerzalne, kao i sudbine o kojima Andrić piše. A dobro, zlo, sudbina sveta – sve se to, mislim, savršeno razume kroz svaku kulturu.

Nikako ne treba zaboraviti knjigu putopisa, ili bolje reći eseja, „La piedra permanece“, koju Mark Kasals potpisuje. U podnaslovu knjige je naznačeno da je reč o pričama iz Bosne i Hercegovine. Kasals se usredsredio na životne priče i u 16 portreta sagovornika osvetlio istoriju, rat, sećanje, svakodnevicu i unutrašnju složenost zemlje. Umesto da Bosnu posmatra spolja, kao temu opterećenu egzotikom i ratnim klišeima, on je prikazuje iznutra, kroz dugogodišnja poznanstva, razgovore i iskustva svojih prijatelja. Upravo zato smo Marka Kasalsa pitali koliko je ondašnja Bosna o kojoj piše Ivo Andrić vidljiva danas na terenu.

– Što se tiče mog iskustva, mesta poput ćuprije na Drini i dalje postoje, neki elementi mentaliteta ostali su isti, i čak se mogu prepoznati u nekim iskustvima stranaca u Bosni koja Andrić opisuje u „Travničkoj hronici“. Andrić je jedan od razloga zbog kojih u knjizi „Kamen ostaje“ postoji poglavlje posvećeno franjevačkom fratru, jednoj od prepoznatljivih i čestih figura u istoriji Bosne. Ostali likovi pripadaju različitim narodnima i društvenim slojevima, od intelektualaca do seljaka, sa ciljem da se stvori mali mozaik zemlje, koji nije naravno uvek harmoničan, kao i sama Bosna.

Autori u prevodu

Mark Kasals je sa našeg jezika na španski ili katalonski, između ostalih, prevodio dela autora kao što su Ivo Andrić, Dario DŽamonja, Semezdin Mehmedinović, Dino Pešut, Slavenka Drakulić, Ante Tomić i Bekim Sejranović. Sa bugarskog je prevodio dela Georgija Gospodinova. Često piše i prikaze knjiga autora sa prostora bivše Jugoslavije; posebno britki i zanimljivi su oni koje povremeno objavljuje u ozbiljnom, dobrom, ponekad i previše elitističkom kulturnom dodatku Quadern, koji nedeljom na katalonskom jeziku izlazi u izdanju El Paísa za Kataloniju.

Verna publika

– Dela na srpskom jeziku malo teže dolaze do čitalaca u Španiji zato što je malo subvencija. Sa hrvatskim autorima je nešto lakše, s obzirom na to da je ova zemlja deo EU, pa fondovi za finansiranje postoje. Subvencije za prevode sa malih jezika veoma su važne, jer, kolika god da je pomoć, dobro dođe, budući da dela autora iz bivše Jugoslavije objavljuju mali izdavači. Publika za te književnosti postoji, nije većinska, ali je verna, pažljivo prati šta se sve iz regiona prevodi i pomno čita ta dela – objašnjava Mark Kasals.

Lična karta

Mark Kasals (Đirona, 1980) katalonski je pisac, prevodilac i publicista. Diplomirao je prevođenje i tumačenje na Univerzitetu Pompeu Fabra u Barseloni. Godinama je živeo na Balkanu, najpre u Bugarskoj i Hrvatskoj, a potom u Sarajevu, što je snažno obeležilo njegov autorski i prevodilački rad. Piše pre svega o istoriji, politici i kulturi Balkana, a prevodi sa bugarskog i sa bosanskog, hrvatskog i srpskog jezika.

Protesti u Srbiji

– Proteste u Srbiji pratim sa simpatijama iz dva razloga. Prvo, zbog samih Srba – često dolazim ovdje i imam mnogo prijatelja koji zaslužuju da žive u zemlji koja je manje autoritarna i korumpirana. Drugo, Srbija ima ključnu ulogu na Balkanu – zbog veličine, geografske pozicije i srpskih manjina u susednim zemljama. Ubeđen sam da će što Srbija bude demokratskija i liberalnija, njen uticaj na region biti sve pozitivniji – odgovara Mark Kasals na pitanje Danasa kako gleda na građanske proteste u Srbiji.