Oni znaju da će sve to što vide na festivalu kasnije pronaći na internetu. Ali veliko platno, dobar zvuk i zajedničko gledanje, socijalno uživanje u filmu – to daje čar dolasku u bioskop – kaže za Danas Milen Alempijević, umetnički direktor Međunarodnog festivala animacije – Animanima.

Manifestacija koju je osnovao Dom kulture Čačka prezentuje savremenu evropsku i svetsku produkciju u cilju afirmacije umetnosti filmske animacije. I ovogodišnje jubilarno, deseto izdanje čine međunarodni takmičarski i revijalni programi, škole animacije, kao i prateći programi (izložbe, koncerti, multimedijalni događaji)…

Festival večeras otvara projekcija prvog evropskog dugometražnog animiranog filma „Avanture princa Ahmeda“ iz 1923. godine, nemačke autorke Šarlote Lote Rajninger…

– Slične stvari smo već viđali na nekim festivalima. To je vrlo interesantan koncept da se festival ili otvori ili zatvori projekcijom klasika. Na taj način i publiku animiramo, budući da se radi o dva medija – muzici i slici. Pri tome ta slika u ovom slučaju datira iz 1926. godine. Obično neme filmove prati izvedba na klasičnom klaviru ili je tu mali sastav. Mi ovog puta, zahvaljujući podršci Gete instituta, imamo gosta Tomasa Kenera, multimedijalnog umetnika iz Nemačke, koji će zvukom pratiti sliku i to pomoću računarskih softvera koji će dati jednu novu dimenziju toj filmskoj priči – objašnjava Alempijević.

Jubilarna Animanima imaće i posebno zatvaranje kada će, povodom 150. godina od rođena Erika Satija i sto godina od nastanka njegovog dela „Parada“, biti prikazan film Kodžija Jamamura „Satijeva Parada“…

– Festival Animanima obeležava deset godina postojanja. Uvek kada su jubileji govorimo o protoku vremena, sećamo se nekih konteksta, gde smo bili i šta smo dosegli. Ta priča akcentovana je i programima otvaranja i zatvaranja na ovogodišnjem festivalu. Na otvaranju imamo taj stari film iz 1926, a na zatvaranju zaista nešto najnovije. Film našeg gosta iz Japana Kodžija Jamamure koji se zove Satijeva Parada. Film je svetsku premijeru imao pre dva meseca, i evo ga sad u Čačku, uz prisustvo autora.

Brojni naslovi takmičiće se i ove godine, do 11. septembra, za nagrade Festivala. Šta karakteriše ovogodišnju selekciju?

– Ovogodišnju selekciju karakteriše pre svega šarolik izbor filmova koji dolaze iz više od 20 zemalja svih kontinenata. Kao i to što dobar deo filmova pokazuje animaciju u jednom vrlom značajnom svetlu. Važno je napraviti distinkciju da animirani film nije samo zabava za najmlađu populaciju ili lagodna varijanta filmske umetnosti koja služi za razbibrigu. Ne kažem da taj aspekt animiranog film treba zanemariti. Naravno da animacija ima taj aspekt duhovitog, otkačenog i ponekad i bizarnog, smešnog. Ali isto tako treba shvatiti da savremeni animatori duboko razmišljaju na vrlo ozbiljne teme. Da li je to čovek pojedinac u svetu koji nas okružuje ili otuđenost u velikim gradovima, brakovi koji propadaju, ratovi koji se spremaju, odnosi između prijatelja i ljubavnika… sve ono što život čini važnim pojavom u koju smo uronjeni. Sve se to može pronaći u animiranim filmovima.

Osim takmičarske, Animanimu čine i revijalni programi.

– Imamo jedan zanimljiv večernji program koji smo polušaljivo nazvali Dosta za danas. Zove se tako jer je doslovno poslednji večernji program. Deo tog programa je selekcija Veliki rat: Animirana sećanja, koju smo dobili zahvaljujući jednoj francuskoj firmi. To je desetak filmova iz Francuske, Belgije… na temu Prvog svetskog rata. Evropa i dalje obeležava vek od Velikog rata. Neke velike datume. Ali i ovaj fenomen i istorijsku činjenicu koja je promenila svet. Tu je projekcija dugometražnog filma April i neobični svet, o nekoj hipotetičnoj Francuskoj zaustavljenoj u 19. veku parnih mašina. Zatim, Savremena srpska animacija. Naslov tog programa pozajmili smo od projekta koji smo realizovali sa Filmskim centrom Srbije. Radi se o promotivnom DVD koji obuhvata 12 filmova autora generacije 70-ih i 80-ih. Ova kolekcija sačinjena je u promotivne svrhe, kako bi se delila na svetskim festivalima, partnerima i poznanicima. Takođe namenjena je i za našu publiku koja može imati tu značajnu kolekciju na jednom mestu. Inače, njen bonus materijal čine svi video zapisi koje su autori načinili za naše festivale. Program kojim se završava prvi dan je Koka-Kola šou. Biće prikazano 40-ak kratkih animiranih filmova koje je kompanija Koka-Kola koristila za svoje promotivne kampanje.

Prateći program čine koncerti i izložbe.

– Imamo dve izložbe. Jedna je Kristalizacija vizuelnog umetnika Davora Gromilojevića, koji će predstaviti silk-skrin printove, ulje na platnu i crteže. NJegov fantazmagorični svet je veoma interesantan. To je čovek beskrajne mašte. Druga izložba je Deset sjajnih godina, nastala povodom našeg jubileja. Hteli smo da svi oni koji će doći dobiju najtačnije informaciju o tome šta se dešavalo u prethodnih deset godina. Postavku čine fotografije, plakati, video materijali… kojima ćemo probati da ilustrujemo tih deset godina.

Deo pratećeg programa su i dva koncerta. Nakon otvaranja nastupa VIS Limunada, a na zatvaranju će koncert održati Nenad Marić, odnosno Kralj Čačka.

Kakav je odziv publike?

– Kakva je pozicija animiranog filma u Srbiji takav je i odziv publike na festivalu. Neophodno je da formiramo, negujemo i informišemo publiku. Ona mora da bude više upućena u animirani film, da dobija više informacija iz medija, sa televizije… o animiranom film treba mnogo više da se priča već u osnovnim školama u okviru specijalizovane nastave. To je sve nešto što zahteva sistemsku podršku da bi animirani film i kod nas, kao što je već i svuda u Evropi, postao afirmisanija i naprednija forma. Mi smo među poslednjim zemljama u kojima je animirani film u senci ili igranog filma ili šire umetničke scene. Perspektiva postoji jer imamo mlade školovane ljude. Ali treba ih motivisati da kad izađu sa akademija ne uprežu svoje talente samo u dizajn ili video gejming. Zato je donekle autorski film kod nas u krizi.

Ima li šanse da se stanje popravi – jesu li festivali pravo mesto za to?

– Pored Animanime, važni festivali su i Balkanima u Beogradu koju je pokrenuo fantastični entuzijazam Nikole Majdaka. Tu je studentska FESA ili Festival animacije u Jagodini. Jedna mala porodica kojoj treba više pažnje od svih. Ne samo Ministarstva kulture, već i medija, sponzora… Da animacija postane vidljivija nego što jeste. Dakle, da ima šanse, „uz malu pomoć prijatelja“.

Ove godine na konkursu Ministarstva kulture i informisanja Animanima je dobila 650.000 dinara. To je uvećanje u odnosu na prošlogodišnji iznos, ali je i dalje malo za budžet koji sebi može da dozvoli veću slobodu. S druge strane ne bi bilo moguće održavanje festivala da nije bilo tog novca. Istina je negde na polovini. Bez ovog novca mi ne bismo radili, ali nam je potrebno mnogo više da bismo to činili mnogo bolje. Takođe, Dom kulture Čačak, kao osnivač ove manifestacije ima podršku Grada Čačka, a deo sredstava obezbedili smo i od projekta Eurimaž – kaže Milen Alempijević.

Intervju objavljen u okviru specijalnog dodatka Danasa „Animanima“.