Dejan Aleksić je čest gost prijepoljske Biblioteke. Voli da razgovara sa decom, da ih animira, da „odgonetaju“ poeziju koju piše za njih.
Voli da obilazi škole i ta interakcija omogućava da poezija Dejana Aleksića bude prijemčiva generacijama koje odrastaju jer im je bliska. Skoro kao „mobilni“. „Književnost za decu na našem jezičkom prostoru ima bogatu tradiciju koja savremenim stvaraocima daje dobre uvode i mogućnosti da stvaraju novo ali i obavezuje zbog visoko ostvarenih dometa“, kaže Aleksić u razgovoru.
* Ipak, slažete li se da je njena društvena uloga značajno promenjena?
– Mesto književnosti za decu danas nije isto kao pre 30 godina, a nije ni društvena uloga. To je zato što je briga o njoj bila nekada sistemska i jasno se isticala važnost obrazovne, vaspitne i estetske komponente. Danas je, poput svih drugih književnih vrsta i književnost za decu marginalizovana i medijski skrajnuta, tako da su i pisci manje vidljivi i manje prisutni u javnom životu nego ranije. Mesto knjige u svakodnevnom životu deteta ugrožavaju nove tehnologije i novi mediji, odnosno društvene mreže, pa je i prihvatanje književnosti umanjeno.
* Deca književnost i čitanje doživljavaju danas često kao „smor“. Zašto?
– Postoji nesklad između lektire i nove produkcije. Deca smatraju da u lektiru treba da uđu neka dela savremenih pisaca zbog aktuelnosti tema koje su im bliskije. Institucije i obrazovni sistem su, pak, inertni, sporo reaguju i unose promene. Imam pozitivnu reakciju na činjenicu da je Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja revidirao lektiru za osnovnu školu i da su uvršteni pisci kao što su Jasminka Petrović, Igor Kolarov, a među njima i ja.
* Ipak, izostaje agilnija promocija savremenih knjiga za decu.
– Generalno izostaje suštinska pažnja i briga za promociju savremenih knjiga za decu ovde ali i u inostranstvu. Nema sredstava za prevođenje ili su jako mala, pa se izdavači i autori sami snalaze.
* Obilazite biblioteke i kroz neposredne programe promovišete svoju poeziju i ostale žanrove koje pišete. Da li je to jedini ili ako ne jedini, onda najbolji način da se približite čitaocima?
– Važno su mi susreti sa decom koje volim da činim interaktivnim jer su njihove reakcije neposredne. Kod dece ne prolazi bilo šta. Kao pisac nastojim da odgovorim na potrebe savremenog mladog čitaoca koji je neminovno izložen brzim interaktivnim sadržajima kroz internet, igrice, TV. To utiče na potrebu da i književnost bude zanimljiva, duhovita, zagonetna kako bi pažnja deteta bila očuvana u procesu čitanja. Smatram da je čitanje stvaralački čin kao i pisanje, pa zato moja dela pred čitaoce postavljaju zadatke i knjiga se ne završava sklapanjem korica.
* Odgovornost pisaca i stvaralaca za decu je veoma velika. Barem bi trebalo da bude. Ipak, svedoci smo hiperprodukcije svega i svačega namenjenog deci jer se čini da su oni konzumenti na kojima se može najbrže steći finansijski efekti. Da li to znači da nema nikakvih kriterijuma, da su ugrožene osnovne vrednosti tog stvaralaštva, da se decom i osećanjima roditelja često manipuliše kroz vrlo površne, pa i neprimerene sadržaje, iako posledice mogu biti dalekosežne?
– Odgovornost pisaca za decu je izuzetno velika, posebno danas jer se deca na ranoj literaturi kulturno, estetski i obrazovno određuju i vaspitavaju. Bez toga ne možemo u budućnosti dobiti kvalitetnog čitaoca. Literatura razvija sposobnost za kritičko mišljenje što je od presudnog značaja za donošenje odluka i mišljenje „svojom glavom“. Duboko sam uveren da je čovek koji čita kvalitetnu literaturu spremniji za hod kroz život i savladavanje prepreka koje ga čekaju, od čoveka kome knjiga nije deo svakodnevice. Po prirodi stvari i ono što je namenjeno deci ima svoju materijalnu dimenziju. To se odnosi i na knjigu. Sa izostankom sistemske brige za knjigu namenjenu deci otvara se polje mogućih manipulacija i loše književne ponude. U tehničkom smislu knjiga danas nije „skupa roba“, dostupna je, objaviti knjigu nije više komplikovano. Tako imamo inflaciju loših autora koji su vešti trgovci i koji lako ulaze u škole i obrazovni sistem i uspešno prodaju svoja dela, budući da nema kriterijuma za kvalitet.
* Šta bi pisci za decu mogli da urade?
– Veoma malo. Na žalost, i u ovoj oblasti je prisutna nametljiva bahatost. Naravno, svaki kvalitet, pa i ovaj književni, dođe na svoje ali je potrebno da se potvrdi u vremenu, a to je spor proces.
O piscu
Pobedivši na festivalu poezije mladih u Vrbasu Dejan Aleksić je ušao na velika vrata u književnost, objavivši prvu knjigu sa samo 22 godine. Smatra se jednim od najznačajnijih književnih stvaralaca mlađe generacije (rođen je 1972. godine). Autor je desetak knjiga za decu, sve su nagrađivane, a najviše nagrada dobile su:“Pustolovine jednog zrna kafe“, „Muzika traži uši“, „Koga se tiče kako žive priče“. NJegove pesme su uvrštene u brojne zbornike i antologije. Dobitnik je Nagrade Zmajevih dečjih igara 2008. za izuzetan stvaralački doprinos književnom izrazu za decu. Prevođen je na engleski, nemački, norveški, bugarski, mađarski, slovenački, slovački, grčki jezik. „. Autor je i više knjiga pesama, nekoliko dramskih tekstova i dobitnik gotovo svih relevantnih književnih nagrada. Živi u Kraljevu i urednik je za poeziju u književnom časopisu „Povelja“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
