Monografija „Palata Srpske akademije nauka i umetnosti“: Hronologija beskućništva

„Profesor Milan Prosen napisao je iscrpnu studiju o Palati Akademije i njenoj prvobitnoj nameni – od 1924, preko preuređenja posle Drugog svetskog rata prema projektima arhitekte Grigorija Samojlova 1952. godine, do savremenog idejnog projekta rekonstrukcije. Palata Akademije imala je uvek centralnu ulogu na beogradskom korzou – ona je jedan od stožera društvenog života prestonice, kao i jedan od njenih najznačajnijih kulturnih toponima, jednom rečju: hram nauke, umetnosti i kulture“, kažu iz SANU.

Osim što donosi detaljnu istoriju zdanja SANU, ova monografija kroz petnaestak poglavlja predstavlja i hronologiju „beskućništva“ jedne od temeljnih srpskih nacionalnih institucija – iako je još 1886, kao zaveštanje kneza Mihaila Obrenovića, dobila veliko imanje omeđeno ulicama Kneza Mihaila, Vuka Karadžića i Đure Jakšića. Problem su bile finansije, „velike potrebe i male mogućnosti“.

„‘Stanarsko pravo’ SANU i njenih prethodnika u Ulici kneza Mihaila broj 35 zapravo je – po kriterijumu ustanove stare preko 180 godina – relativno kratkog veka, od oko 1952. godine. Igrom okolnosti, zgrada nije u vlasništvu SANU – bilo zbog činovničke greške ili, ne želim da verujem, u onovremenom oživljavanju stare pretnje kada je ova kuća u pitanju – da su mehanizmi njene kontrole ipak dobrodošli“, upozorava u Uvodnoj reči akademik Vladimir S. Kostić, bivši predsednik SANU.

Opisivanje istorije „selidbi“, kao i prošlosti sadašnjeg sedišta SANU i života Akademije – od ideje o njenom stvaranju još tokom Prvog srpskog ustanka pa do danas – prate fotografije, planovi, pisma i druga dokumenta, kao i reprodukcije umetničkih radova, što ovu monografiju čini zaista dragocenim svedočanstvom o gotovo 220 godina istorije moderne Srbije.

Sadašnja zgrada SANU bila je plod više finansijskih planova i ideja – razmišljalo se i o izgradnji reprezentativnog zdanja u kojem bi, pored Akademije, bili smešteni Muzej srpske zemlje i Narodna biblioteka, a u projektantskoj „kombinatorici“ pominjana su i brojna velika imena srpske arhitekture. Na kraju, 1910. godine, predsedništvo Srpske kraljevske akademije – koja je 1908. godine na korišćenje dobila zgradu zadužbine Sime Igumanova u Brankovoj ulici (srušenu 1963) – odlučilo je da izradu projekta poveri Dragutinu Đorđeviću i Andri Stevanoviću. Kamen temeljac položio je 27. marta 1914. godine prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević.

Zgrada je završena 1924. godine, ali je, zbog velikih troškova gradnje, Akademija ceo objekat – podignut u duhu francuskog dekorativizma i secesije – morala da da u zakup. Posle Drugog svetskog rata izvršena je prenamena celokupne zgrade u Ulici kneza Mihaila u kancelarijski prostor, a projekat je poveren arhitekti Grigoriju Samojlovu, koji je, zajedno sa arhitektom Đorđem Smiljanićem, izveo transformaciju unutrašnjeg sklopa zgrade. Ona je svečano otvorena 24. februara 1952. godine, kada se Akademija konačno i trajno useljava u svoju palatu.

Druga rekonstrukcija

Projekat druge rekonstrukcije Akademije u njenom jednovekovnom trajanju poveren je birou Cube Partners i arhitektama Milanu Raškoviću i Miodragu Mirkoviću, a finansiran je iz Programa Ujedinjenih nacija za razvoj. Novac za samu rekonstrukciju trebalo bi da obezbedi Vlada Srbije. Prvi čovek planirane rekonstrukcije, akademik Milan Lojanica – ujedno i urednik izdanja Palata SANU – preminuo je sredinom 2024. godine.