Foto: Monika Rittershaus

Ulogu Jupitera je pevao tenor Alen Klejton (Allan Clayton), a režirao je Beri Koski, intendant Komične opere u Berlinu.

Bog-otac Jupiter će ukrasti na dan svadbe kraljevsku kći Semelu. Jupiterova ljubomorna žena Junona će sve pokrenuti da prekine rasplamsalu aferu. Ovo Hendlovo delo, koje je premijerno izvedeno 12. maja u Komičnoj operi u Berlinu, moglo bi se nazvati operom u formi oratorijuma. Sa grandioznim horovima i fascinirajućim arijama ono je moralo da bude saobraženo krutoj šemi „opera seria“ žanra i deluje i mimo toga do danas sveže. Za jedan oratorijum je mitološki siže značio u ono vreme sočnu erotsku pripovest. Danas „Semela“ važi za jedno od najomiljenijih Hendlovih dela.

Specijalista za barok, dirigent Konrad Junghenel i šef-režiser Beri Koski, inscenirali su ovu ljudsku dramu iza dovitljivosti mitoloških bogova. Prava ljubav će biti opevana, ali ko zapravo poznaje istinu ljubavi? Ko joj se približava, može lako da od nje sagori, kao Semela, kraljevska kći. Ona voli Jupitera i dolazi na opasnu ideju da ga vidi onakvim kakav on jeste u svem sjaju svoga božanstva. To će biti fatalna greška: Semela će biti sažežena u pepeo, a Junona, Jupiterova ljubomorna žena, može da trijumfuje. LJubav je kao mehur sapunice. Koski ne inscenira ovaj oratorijum iz 1744. kao šarenu satiru ili moralno-poučni komad, već kao mračnu parabolu o nemogućnosti ljubavi. Sve se zbiva u jednom izgorelom baroknom salonu. Semela nastaje iz pepela koji se još puši, da bi na kraju ponovo postala taj pepeo. Jedno pesimističko, duboko refleksivno tumačenje oslonjeno na barokni kult smrti, sa lamentima i slabostima sveg bivstva kroz baroknu opulentnost i životnu radost. Hendl je ovo delo, na osnovu libreta koje potiče iz Ovidijevih „Metamorfoza“, komponovao posle jednog teškog šloga, kao što to režiser Beri Koski u programu ističe. Iz pepela Semele će, shodno antičkom mitu, biti Dionis kao Feniks rođen, bog radosti i čulnosti. Nikol Ševalije je u naslovnoj partiji pevala grandiozno. Alen Klejton kao Jupiter, Egzi Kutlu kao Junona, Nora Fridrihs kao Iris su bili jednako na zavidnoj vokalnoj visini. Ovde valja podvući i odličan hor. Zaslužen veliki i dugi aplauz sa stojećim ovacijama oduševljene berlinske publike.