arhi Isidora Žebeljan

Nagrada se dodeljuje stvaraocima iz različitih oblasti umetnosti čije delo ostvaruje autentičnu, provokativnu i prirodnu saglasnost sa bićem i stvaralaštvom Todora Manojlovića, saopštio je upravni odbor kome predsedava profesorka Vladislava Gordić Petković, a čiji su članovi Radovan Živankić, Predrag Miki Manojlović, Boško Milin, Vladimir Arsenijević, Andraš Urban i David Albahari.

– Mnogostrukost i raznolikost umetničkih poduhvata, posvećenost kreativnom angažmanu i performativnoj praksi, ali ništa manje ni posvećenost pokušaju da se združe frule i flamingosi, da se uglazbe tradicija i inovacija, opredelili su žiri Fonda „Todor Manojlović“ da nagradu za moderni umetnički senzibilitet dodeli Isidori Žebeljan. Ona je dvadeset peti laureat nagrade u čijem se obuhvatu sa njenim imenom sada obrelo i polje umetničke muzike – navela je Vladislava Gorediž Petković.

Prema njenim rečima, brojna su polja stvaranja i delovanja Isidore Žebeljan i brojne su njene veze sa Todorom Manojlovićem, i u trajnom dosluhu čuvaju ih postupci umetničke forme i intelektualne prakse, kao i posvećenost interdisciplinarnom umetničkom angažmanu.

– Magično, specijalno i najsrećnije sam se osećala u Zrenjaninu. Sve čestice života, ljubavi, radosti i ushićenja  koje sam tokom detinjstva sakupljala u dvorištima svojih baka i deka, tetaka i roditelja kao i braće i sestara stvorile su posebno mesto u mojoj duši koje me je čuvalo i čuva još i danas na tom opasnom putu kojim svi prolazimo kroz život. Još jedan tajniji razlog veže me za Zrenjanin. Izuzetni umetnik, evropejac, avangardista i redak čovek koji je obeležio srpsku kulturu Todor Manojlović  50-tih godina prošlog veka je jednog mladog gimnazijalca koji je došao sa sela u Zrenjanin, podučavao, negovao i podržavao iz sve snage u njegovim prvim pesničkim pokušajima. Taj gimnazijalac je moj otac Petar. Verujem da je Todor hteo da se sve te tajne niti povežu baš danas – navela je u svom obraćanju Isidora Žebeljan.

Baveći se, pored komponovanja, pijanizmom i dirigovanjem, redovna članica SANU i profesorka Fakulteta muzičke umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu Isidora Žebeljan u svojoj bogatoj biografiji beleži nastupe i nagrade, pozorišne i filmske projekte, diskografska izdanja i kreativno umrežavanje sa svetskim umetnicima. Izvodi dela srpskih kompozitora, između ostalih Ljubice Marić i Vuka Kulenovića, komponuje muziku za četrdesetak pozorišnih predstava. Isidora Žebeljan autorka je opera „Nahod Simon“, „Zora D“ i „Maratonci“; „Zora D“ otvorila je 2003. pedesetu sezonu Bečke kamerne opere. Komponovala je za izuzetne muzičke ansamble kao što su: Bečki simfoničari, The Academy of St. Martin in the Fields, Brodski kvartet, Oktet Berlinske filharmonije, Holandski kamerni hor i London Brass. Njene kompozicije se redovno izvode u Evropi, Americi, u Izraelu i na Dalekom Istoku, uključujući i festivale u Bregencu, Milanu, Geteborgu, Golveju, Barseloni, Jerusalimu.

Vlasnica je jedne Mokranjčeve nagrade, tri Sterijine i četiri nagrade Yustat Bijenala pozorišnog dizajna za najbolju pozorišnu muziku, nagrade srpskog FIPRESCI-ja i Filmskog festivala u Sopotu; članica je dve akademije, srpske od 2006. a Svetske akademije nauka i umetnosti od 2012. Jedina sa ovih prostora dobija nagradu Parlamentarne skupštine mediteranskih zemalja za dostignuća u oblasti kulture i umetnosti. Nagarad za moderan umetnički senzibilitet, koja se proglašava na dan rođenja Todora Manojlovića 17. februara, dodeljuje se naknadno na svečanosti koju organizuju Grad Zrenajnin i Gradska narodna biblioteka “Žarko Zrenjanin”. Nagrada se sastoji od novčanog iznosa, povelje i objavljivanja knjige laureata u ediciji “Feniks” zrenjaninske biblioteke.