Ne znam zašto se politika meša u kulturu 1

Da je veličina čoveka da se približava drugim ljudima a ne da se razdvaja od njih. Sve što sam pročitao u životu u nekim svetim knjigama govorilo je o tome”, kaže u razgovoru za Danas glumac Goran Bogdan.

Ispred ovog “glumac” bilo bi suvišno dodati hrvatski ili hercegovački jer, kako kaže, sebe ne vidi tako.

“Znate šta je Mate Parlov rekao ne tu temu?! Tako i ja. Ja sam glumac. Nisam ja hrvatski glumac. Šta znači biti hrvatski glumac?! Ovaj jezik nas sve ograničava jer nas stavlja u određeni prostor. Ali mi svi ovde govorimo istim jezikom, šta god neki kažu. Pa nas dvoje sad pričamo bez prevodilaca”, objašnjava Bogdan.

Osim toga, kinematografski prostor u kome glumi Goran Bogdan odavno je prevazišao hrvatske granice, a odnedavno i one regionalne. Tako je podužem spisku filmova snimljenih u Hrvatskoj (na nedavno održanom Pulskom festivalu bio je rekorder po broju uloga), Bosni, Srbiji, Crnoj Gori, odnedavno dodao i one snimljene u inostranstvu. To je prvo bio evropski projekat “Poslednji panteri”, a zatim i svetski popularna TV seriji “Fargo”.

 * Kako je došlo do toga da zaigraš u “Fargu”?

– Došlo je sasvim slučajno. Prošao sam audiciju. Ne znam ni sam, iskreno. Kada mi je agentkinja iz Londona javila da sam dobio ulogu ukrajinskog kriminalca Jurija Gurke u „Fargu“, nije bilo sretnijeg čoveka od mene.

Zaista je izgledalo kao da sam dobio na lutriji. Sve je bilo prelepo. To je san svakog glumca.

 * Možete li uporediti način snimanja između njihove i naše produkcija, ali i način glume? Ipak ste igrali uz Juana Mekgregora, između ostalih…

– Nisu bez razloga oni tu gde jesu. To je sve stvarno “vau”. Oni su stvarno vrhunski glumci. Ne kažem da mi ovde nemamo genijalnih kolega, ali oseti se da je to neka viša liga. Nije to možda toliko zbog kvaliteta, koliko zbog produkcije. To je industrija koja prodaje samu sebe. Koja centrira samu sebe kao najvažniju u svetu i koja sama sebi na taj način donosi dobit. I to se vidi. Meni je to sve još uvek novo.

 * Imate li planovi za dalje unapređivanje karijere u tom smislu?

– Nemam planove ili ciljeve. Ne znam šta bih ja mogao po tom pitanju da uradim. Šta će biti, videćemo.

 * Naši glumci u Holivudu najčešće igraju kriminalce, teroriste… Nervira li vas to? Kako se boriti s tim?

– Mi imamo takav jezik i osuđeni smo na takav naglasak, koji imamo. Nije to stvar izbora. Kako se boriti?! Protiv čega se boriti. Ti glumiš. Uloga je uvek uloga. Cilj je da dobro glumiš. Mi možemo da se borimo protiv stereotipa koje doživljavamo ovde. Ali tamo je to nemoguće. Ima važnijih stvari od toga.

 * U Sarajevu smo mogli da vidimo pilot-epizodu serije “Senke nad Balkanom” Dragana Bjelogrlića. Vi tu igrate jednu jako zanimljivu istorijsku ličnost – Mustafu Golubiću…

– Serija je fikcija. Nije zasnovana na stvarnim događajima. Samo je moj lik istorijska ličnosti. Mislim da smo napravili nešto dobro. Bilo je lepo sarađivati sa Bjelom i mislim da bi moglo biti nešto zanimljivo. Puno sam se bavio Mustafom Golubićem radeći na seriji. Nisam mogao verovati da neko odavde može tako snažno delovati na svetske događaje. Navodno ga se Tito bojao. To je čovek koga su Nemci mučili i pokopali ispred Skupštine. Pa su ga otkopali Rusi i sahranili u Rusiji. Kažu da je navodno ubio Trockog. Da je takvu snagu imao. A čovek iz Hercegovine, iz Stoca, 500 metara od mog rodnog mesta, a imamo mi šta za pokazati, više nego ne znam koja manja regija na svetu. Nedaleko odavde je ulica u kojoj je Gavrilo Princip ubio Franca Ferdinanda, što je bio povod za početak Prvog svetskog rata. Čoveče, šta se sve ovde izdogađalo?! Ali nikako da se mi sami saberemo. To su ti naši stereotipi koje treba da prebrodimo. Da mi utičemo na sliku koju ljudi o nama imaju. Tu leži neki napredak u našoj kinematografiji, prikazati to bogatstvo.

 * Razmišljate li u tom smislu kakve uloge bi želeli da igrate?

– Ne razmišljam o tome. Kad dobijem ulogu, ja onda od toga pokušavam da napravim nešto što želim. O tome razmišljam.

 * A da li birate uloge? Na početku ste igrali najviše u komedijama, ali ste uspeli da ne upadnete u žanr prema kome će vas kasnije reditelji određivati. Kako se borite sa tim da vas, kao neke vaše kolege, ne vezuju za određene uloge i žanrove?

– Svi se mi toga bojimo. Mislim da možemo da biramo uloge koje nam se nude. Odbijao sam neke uloge da se to ne bi dogodilo. Na početku nisam ni bio svestan te reči karijera. Šta je karijera?! Ne znam kako se baviti time. Ali nekako sam se uvek vodio nekim osećajem šta želim da igram. Ili me nešto nosi ili me ne nosi. Svakog glumca može jedna uloga da obeleži za ceo život, ali se protiv toga boriš tako što ne biraš slične uloge. Ne treba ići linijom manjeg otpora nego biti otvoren prema svemu.

 * Kakva je situacija u Hrvatskoj s obzirom na sve što se događalo s HAVC-om?

– Nije sjajno. Ne znam zašto se politika meša u kulturu?! Neka nas samo puste da radimo. Taman se nešto dobro počne događati u Hrvatskoj, kad neko to pokušava da saseče. Dokle više? Ja uopšte ne zauzimam stranu. Ni levu ni desnu, ni ustašku ni partizansku. Prođe mi život u tome. Nešto se dobro događa u hrvatskom filmu poslednjih pet godina. Nadam se da će se tako i nastaviti. Hrvatski film je prisutan na svakom većem festivalu poslednjih godina i to treba negovati a ne sasecati.

* Situacija je slična i u pozorištu. Vidimo šta se malo malo dešava Oliveru Frljiću…

– To je sve farsa. Borili smo se za slobodu mišljenja i izražavanja. Oliver je moj prijatelj, radio sam sa njim. On je odličan reditelj. Ima pravo da se bavi čime god hoće. Šta bi sad trebalo? Zabranjivati ljudima da se bave određenim temama. Zar se na taj način ne vraćamo na komunizam koga se svi toliko gnušamo. Šta onda želimo?! S druge strane i ti ljudi koji se bune imaju pravo da to kažu. Ali to je to. Neka svako kaže šta hoće, ali neka niko nikome ne zabranjuje da se bavi nečim. Nema takve svete teme o kojoj se ne bi smelo govoriti u pozorištu. Može da postoji neka doza pristojnost u pristupa. Sa time se možda čak i slažem. Ali važno je da diskurs bude diskurs. I da on zaista postoji. A ne da se zabranjuje.

Ekonomija, pa gluma

Iako je danas jedan od najpopularnijih i najangažovanijih dramskih umetnika u regionu, Goran Bogdan je relativno kasno počeo da se bavi glumom. Studije je upisao tek nakon što je završio ekonomiju.

– Ni sam ne znam kako se to dogodilo. Nema neke romantične priče u tome. Jednostavno mi je došlo posle studije. Oduvek sam voleo glumu. Možda sam se samo kasnije odličio da se time bavim. Ali odluka je došla kod mene, kao i kod svakog drugog kolege.

Agape

Na Sarajevo film festivalu bio je prikazan i film “Agape” Branka Šmita u kome Goran Bogdan igra glavnu ulogu.

– To je priča o jednom svešteniku koji krije svoje osećaje pedofilije. Ali to je zapravo samo čovek koji se bori protiv osećaja koje ima. Nikakav se čin tu ne desi. Film govori o njegovoj borbi i bavi se pitanjem da li treba osuditi zločin pre nego što se dogodi – kaže glumac.

close
Ne znam zašto se politika meša u kulturu 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.