The Iwano Project (Ivano projekat), jedini je internacionalni umetnički projekat čiji je centar u Srbiji (Novi Sad), postoji već osam godina kao rezultat individualne inicijative slikara i dizajnera Aleksandra Pedovića, da se promoviše ovdašnji kulturni prostor u saradnji sa Japanom, kroz donaciju čuvenog ručno rađenog japanskog papira Heizaburo Iwano, pri čemu kao rezultat tog spoja umetnici iz evropskog kulturnog prostora stvaraju novi kulturni kvalitet kroz nastala umetnička dela. „The Iwano Project VII“ dostupan je u Galeriji Muzeja „25. maj“ u Beogradu, do 15. januara. Izložbu je 20. decembra prošle godine otvorila ataše za kulturu Ambasade Republike Italije u Srbiji, Aleksandra Bertini. Izlaže 21 umetnik iz deset zemalja centralne i jugoistočne Evrope, koji su predstavljeni sa 42 umetnička dela velikog formata na ručno rađenim japanskim papirima. Na izložbi su i radovi umetnica koje su u okviru „Workshop 05“ učestvovale u VII ciklusu Projekta, radeći u formi četvrtog saziva Likovne kolonije 2005, u vili Izvršnog veća APV u Čortanovcima pored Novog Sada. Otvaranje naredne izložbe „The Iwano Project VII“ zakazano je za 16. januar od 19 sati (trajaće do 29. januara) u novosadskom Muzeju Vojvodine (Dunavska 37). Na otvaranjima će biti promovisana nova DVD prezentacija The Iwano Project VIII – „WORKSHOP 06“, na kome je u formi reportaže zabeležena atmosfera na ovoj Internacionalnoj likovnoj koloniji, na kojoj su osim umetnica iz južne i centralne Evrope prvi put bili i gosti iz Japana.
Težište izložbe „Happy Familly“ Dejane Vučićević (kustos Marina Martić), otvorene 27. decembra prošle godine u Salonu beogradskog Muzeja savremene umetnosti (do 15. januara), postavljeno je na „kao-da“ situacije iz uobičajenog porodičnog života. Kako navodi Vesna Todorović u katalogu, umetnica se svrsishodno opredelila za likovni govor pozorišno-filmske scene, jer je jedino on posedovao dovoljan opseg mogućnosti da isprati sve njene zahteve. U pažljivo smišljeni mizanscen svakog pojedinačnog kadra postavljala je glumce, čiji je zadatak bio da zamrznu određene pokrete svojih tela i zalede izraze lica pozirajući, kako bi uz odgovarajući kostim i scenografiju dočarali „opšte mesto“ iz porodičnog života, uglavnom svečarskog tipa. Vezujući se u celini za gradski milje ovdašnjeg podneblja, kome i sama pripada, umetnica prati neku vrstu romaneskne, ali u biti kontroverzne konstrukcije, kad je reč o jedinstvu mesta i vremena: lica i njihova starosna dob ostaju nepromenjeni u nizu dešavanja na različitim mestima, što bi odgovaralo unutrašnjem protoku vremena u životu jedne porodice od najviše jedne kalendarske godine. Spoljašnji faktor vremena zapravo se, međutim, proteže na kategoriju vremeplova. Ukupno 110 scena ovekovečenih fotoaparatom predstavljaju deset različitih vremenskih situacija, koje odgovaraju zbiru decenija jednog veka.
Beogradski umetnik Nenad Bračić, duhovit, dvosmisleno intrigantan autor, predstaviće se, u okviru Metaphysical Museum, najnovijim radovima u beogradskoj Galeriji SULUJ, od večeras u 19 sati do 15. januara, najavljeno je iz te galerije. Ovaj umetnik vrsnog obrazovanja, u tišini i diskreciji svoje umetničke osame, postavljajući neprestano pitanja smisla umetničkih artefakata u svetlu savremenog načina života ali i naše zbilje, i pored egzistencijalnog ponora koji nam preti, uspeva da snagom snažne kreativnosti realizuje i materijalizuje najnoviju seriju „objekata“ – PREAPARATA, kako ih sam naziva, brenda „Sory“, dodaje se u saopštenju.
Bračić je rođen u Sisku (1955), osnovnu školu završio u Beloj Crkvi, srednju školu za Primenjenu umetnost u Sarajevu – odsek zidno slikarstvo (1976). Diplomirao je na Akademiji lepih umetnosti BRERA u Milanu (1981). Specijalizirao al’ fresko slikarstvo u studiju Gienaro Francese (Breša, Italija). Član je ULUS od 1983. Metafizički muzej osnovao je 1995, živi i radi u Beogradu.