Foto: EPA-EFE/SRDJAN SUKI

Stigla je čak i do londonskog Gardijana. NJeno postavljanje počelo je još tokom kalendarskog leta 11. septembra 2018, uključena je sredinom novembra, a gledaćemo je moguće do Vaskrsa, koji ove godine pada krajem aprila. Na nju je utrošeno dva i po miliona evra, plus još 250 miliona za rasvetu za manifestacije gde ukrasi po komadu koštaju koliko dve prosečne plate u Srbiji. Beograd je, pri tome, jedan od malobrojnih gradova u Evropi u kome sve to plaćaju poreski obveznici. „Ukrasni“ ukus naprednjačke gradske vlasti ne zaslužuju ni komentar.

Ćuti se o: Ali, pod njim su se „tiho“ provukli i nedopustivo pomračenje redovne gradske rasvete, čak i u centru, kao i ekološki podvig na srpski način – „smrt“ plastičnim kesama. Rat protiv „najlonki“ započet na pragu 2018. ni na kraju godine, kad je trebalo da se okonča, nije se makao od njihovog naplaćivanja u većini prodavnica, a da kupcima nije ponuđena alternativa za pakovanje kupljene robe. Ovaj manir prihvatio je čak i jedan strani trgovinski brend, čije su beogradske prodavnice „siromašne rođake“ njegovih bečkih radnji, iako drži da ceni svoje kupce. Zašto je ambalaža na stranama kulture? Zato što je to deo kulture življenja, u kojoj građani imaju pravo da budu poštovani kad iz svog džepa plaćaju.

Povezani tekstovi