O Paulu Celanu u Narodnoj biblioteci Srbije 1

Narodna biblioteka Srbije u saradnji sa Austrijskim kulturnim forumom, Ambasadom Rumunije i Gete institutom, organizuje sutra program i izložbu „Među rečima“ povodom 101. godišnjice rođenja književnika Paul Celana. U NBS-u će biti, između ostalog, priređena i izložba posvećena ovom velikom evropskom pesniku koji je „napravio literarni spomenik žrtvama Holokausta“.

U utorak, 23. novembra, na dan kada se pre 101 godinu Paul Celan rodio kao Paul Ančel u gradu Černovci u Bukovini, koja je posle Velikog rata pripala Rumuniji, a posle Drugog svetskog rata bila deo Sovjetskog Saveza, a danas pripada delom Ukrajini a delom je u Rumuniji, dakle gradu koji je uoči Drugog svetskog rata bio prožet sa nekoliko jezika i kultura i u kojem su polovina stanovnika bili Jevreji, u Narodnoj biblioteci Srbije će u 12 sati početi program posvećen Paulu Celanu, najznačajnijem liričaru nemačkog jezika u drugoj polovini 20. veka.

O Celanu će razgovarati profesorka germanistike na Zapadnom univerzitetu u Temišvaru Laura Keje (Laura Cheie) i pesnik Nenad Šaponja, sa temom savremenosti Celanovog stvaralaštva i njegovom nasleđu u svetskoj književnosti.

Simultani prevod sa nemačkog na srpski jezik je obezbeđen.

Pored razgovora, biće otvorena i izložba o Paul Celanu „Među rečima“.

Autor svetski poznate pesme „Fuga smrti“, ostavio je delo za sobom koje čitav vek posle njegovog rođenja i pola veka od njegove smrti i dalje ima u sebi nešto zagonetno i predstavlja izazov za interpretacije. Celog života bavio se Holokaustom, a Celana su u književnosti često nazivali „pesnikom bez zavičaja“.

Njegovo telo je 1970. godine pronađeno u Seni, deset kilometara nizvodno od Pariza. Iako okolnosti njegove smrti do danas nisu razjašnjene, pretpostavlja se da je skočio u reku u blizini svog stana u Parizu. Ako je bilo tako, onda je jedan od razloga osećaj lišenosti zavičaja, koji prožima i njegovu liriku, i koji mu nije mogao ublažiti ni nemački jezik.

Od rane mladosti bio je fasciniran nemačkom literaturom – Fridrih Helderlin, Hajnrih Hajne i Franz Kafka, samo su neki od pisaca čija dela pomno proučava. Počinje i sam da piše pesme. Početkom Drugog svetskog rata Celan je student romanistike. Njegov grad, najpre su zauzeli sovjeti, a onda Rumuni koji su bili Hitlerovi saveznici i pomagači u progonu Jevreja. Mnogi jevrejski sugrađani beže, ali Celanovi roditelji ostaju.

Pesmu „Fugu smrti“ je zapisao u poslednjim godinama Drugog svetskog rata. Pesma je prvo objavljena na rumunskom pod naslovom „Tangoul Martii“ (Tango smrti) ali je napisana, kao i sve njegove pesme, prvo na nemačkom jeziku. To je jezik njegove majke, ali i jezik njenih ubica.  Ta ambivalentnost će označiti njegovo ukupno delo.

Dve godine je živeo u Bukureštu gde je počeo da se potpisuje kao Paul Celan, a uz pomoć krijumčara dospeva 1947. u Beč. Tamo doživljava prve pesničke uspehe, ali ne veruje ljudima, smatra da su mnogi od njih simpatizeri nacista. Čak ga ni ljubav prema pesnikinji Ingeborg Bahman ne može zadržati u Beču, njegov cilj je Pariz. Pisma koja su razmenjivali postala su deo nemačke posleratne književnosti. U Parizu Celan radi u fabrikama i kao prevodilac.

Sredinom pedesetih dobija francusko državljanstvo, ali ni u Francuskoj se ne oseća kao kod kuće. „Jedina domovina je za Celana bila jezik, nije imao drugu. Nemački jezik je za njega bila jedina tačka identiteta“.

Usledile su prve nagrade u Nemačkoj. Šezdesetih godina prošlog veka on je oboleo od depresije.

Pretpostavlja se da je 20. aprila 1970. sebi oduzeo život skokom u Senu. Nije ostavio oproštajno pismo. Ali na njegovo pisaćem stolu je pronađena otvorena biografija Fridriha Helderlina. Na stranici je bila podvučena rečenica: „Ponekad se taj genije smrači i propada u gorki bunar svog srca“.