foto (BETAPHOTO/MILAN ILIĆ)Jučerašnja „zvezda“ u sudnici Specijalnog suda u Beogradu, u postupku koji se vodi u predmetu „Generalštab“, bila je Slavica Jelača, sekretarka Ministarstva kulture, čiji je iskaz u odbrani, sudeći prema izveštajima medija, bio i najduži.
Jelača je na početku naglasila da neće odgovarati na pitanja tužioca, već da će samo izneti svoju odbranu.
Potom je govorila o tome koliko je za nju sve što se dešava u vezi sa ovim slučajem stresno i neprijatno — od medijskih pritisaka i uznemirujućih scena ispred suda do, kako je navela, čak 1.700 negativnih tekstova objavljenih od početka procesa.
Istakla je da nije kriva, da nije zloupotrebila položaj, falsifikovala dokumenta niti prekoračila svoja ovlašćenja.
„Uzimajući u obzir da sam sekretar i da je funkcija sekretara da pomaže ministru, nisam izašla iz svojih nadležnosti“, rekla je Jelača.
Dodala je da njena uloga nije bila da se bavi stručnim ocenama, već administrativnim poslovima, dok je na Vladi Srbije bilo da donese konačnu odluku.
Ipak, ako su dokumenti bili toliko važni da se njima ukida zaštita jednog od najznačajnijih dela moderne arhitekture u Srbiji, teško je poverovati da niko u tom lancu nije proveravao njihovu zakonitost i stručnu utemeljenost.
Još je teže poverovati da su svi samo radili svoj deo posla, bez ikakvog interesa da saznaju šta zapravo potpisuju i prosleđuju dalje.
Dodatnu konfuziju stvara činjenica da je javnost tokom afere slušala potpuno različite verzije istog događaja — od priznanja o falsifikovanju dokumentacije do tvrdnji da falsifikovanja uopšte nije bilo.
U takvoj magli danas se od javnosti očekuje da poveruje i da sekretarka Ministarstva kulture nije znala šta se dešava.
Da nije znala da su dva direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture podnela ostavke jer nisu bila saglasna sa skidanjem statusa kulturnog dobra sa Generalštaba.
Slavica Jelača, diplomirana ekonomistkinja koja je završila Prvu ekonomsku školu i Ekonomski fakultet u Beogradu, iza sebe ima dugu birokratsku karijeru.
Bila je pomoćnica ministra pravde, generalna sekretarka Ministarstva spoljnih poslova, obavljala visoke funkcije u više državnih institucija i više od dve decenije provela na najodgovornijim poslovima u državnoj upravi.
U zvaničnoj biografiji ističe i da je ponosna majka dva odrasla sina.
Možda će sud utvrditi da nije prekoračila svoja ovlašćenja.
Ali od osobe sa takvom biografijom teško je očekivati da javnost bez rezerve prihvati priču da je bila samo administrativni posrednik.
Posebno kada se iza jednog potpisa ne krije nabavka kancelarijskog materijala, već sudbina Generalštaba.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
