„Odiseja“: Detalji sa seta koji otkrivaju veličinu Nolanove produkcije

Uspeh filma „Oppenheimer“ omogućio mu je budžet od 250 miliona dolara, koji je iskoristio za snimanje na lokacijama širom sveta, na otvorenom moru i uz tehnologiju koja je predstavljala veliki izazov za glumce i čitavu ekipu, piše Winter Is Coming. Osam detalja sa snimanja otkriva koliko je sama produkcija bila zahtevna.

Potpuno snimljen u IMAX formatu

„Odiseja“ je prvi film u istoriji koji je u celosti snimljen IMAX kamerama. Takva odluka postavila je pred produkciju ogromne tehničke izazove s kojima bi se malo koji reditelj usudio da se suoči, penosi Index.hr.

Prateći dokumentarac o snimanju otkriva da su IMAX kamere korišćene za film masivne i bučne. Toliko su glasne da je ranije bilo gotovo nemoguće snimati tihe, dramske scene, jer su ometale glumce i kvarile zvuk na setu. Zbog toga su Nolan i njegova supruga i producentkinja Ema Tomas od kompanije IMAX zatražili posebno rešenje.

„Otišli smo u IMAX i postavili im izazov: ili da naprave tiše kamere ili da osmisle zvučnu izolaciju koja će prigušiti buku“, objasnila je Tomas. Vratili su se s novim kamerama, ali i sa zaštitnim kućištima za zvučnu izolaciju.

Ta kućišta u kojima su bile smeštene kamere izuzetno su nezgodna za rukovanje. Teška su oko 135 kilograma i potrebno je nekoliko ljudi samo da bi ih postavili u željeni položaj.

Dodatna specifičnost snimanja jeste to što ove kamere mogu da snimaju samo tri minuta materijala pre nego što se potroši filmska traka. To je izazivalo stalne prekide, čak i usred dramatičnih scena, kako bi se traka zamenila.

Tom Holand, koji tumači Telemaha, u početku je mislio da Nolan nije zadovoljan njegovom glumom jer je reditelj neprestano prekidao snimanje. Tek kasnije je shvatio da je razlog u tehničkim ograničenjima kamera.

Za Nolana su ti izazovi bili vredni truda.

„Još od svoje šesnaeste godine sanjao sam da snimim ceo film u IMAX formatu, ali zvuk je uvek bio prepreka“, objasnio je. „Sada smo prvi put uspeli da snimimo čitav film tom neverovatnom tehnologijom. To je ostvarenje sna.“

Pravi vikinški brod na otvorenom moru

Veliki deo radnje filma „Odiseja“ prati višegodišnje putovanje morem na koje Odisej i njegovi ljudi kreću kako bi se vratili kući na Itaku. Nolanu je bilo važno da taj deo bude autentičan, pa su on i njegov tim angažovali pravi brod sposoban za plovidbu okeanom. Na njega su ukrcali Meta Dejmona (Odisej) i ostale glumce, a zatim ih poslali na otvoreno more.

Brod koji je poslužio kao Odisejevo plovilo jeste norveški vikinški brod „Draken Harald Hårfagre“. Reč je o aktivnom plovilu koje plovi svetskim morima, a prešlo je i rutu preko Severnog Atlantika do Severne Amerike.

„’Draken Harald Hårfagre’ izgrađen je kao eksperimentalni arheološki projekat s ciljem da bolje razumemo ponašanje velikih vikinških brodova na moru“, rekao je za Outside Emanuel Persson, izvršni direktor i vođa ekspedicije.

„Proveli smo mnogo dana radeći u stvarnim uslovima na otvorenom moru, gde su vreme, vetar i talasi bili naša svakodnevica. Pošto je Draken potpuno operativan brod, projektovan je za takve uslove, što je produkciji omogućilo snimanje na pravom plovilu u stvarnom okruženju.“

Person je dodao da je snimanje njegovoj posadi često ličilo na bilo koju drugu ekspediciju. U filmu se u mnogim kadrovima smenjuju holivudski glumci i pravi mornari, a svi glumci koji su veslali morali su da prođu posebnu obuku.

„Na brodu postoje elementi koje je teško lažirati: težina hrastovine, zvuk konopaca, pomeranje jedara i posada koja usklađeno radi na vetru i moru“, izjavio je Person za Artnet. „Kada pravi brod stavite u stvarne uslove, dobijate potpuno drugačiji nivo autentičnosti.“

Spontana scena s delfinima

Na početku Odisejevog putovanja nalazi se kratak kadar u kojem on s palube gleda u okean, a u tom trenutku delfin iskače iz vode pored broda. Iako bi se moglo pretpostaviti da je životinja napravljena pomoću kompjuterske animacije (CGI), reč je o pravom snimku.

Scena je bila potpuno neplanirana. Met Dejmon i ekipa ugledali su delfine dok su snimali jedan od njegovih krupnih kadrova i uspeli da kamerom zabeleže njihovu igru. Taj spontani trenutak filmu daje dodatnu autentičnost.

Kiklop oživljen praktičnim efektima

Odisej se na putovanju susreće s mnogim opasnostima, a prva i jedna od najupečatljivijih jeste Kiklop. Čudovište zarobljava Odiseja i njegove ljude u pećini i počinje da ih proždire, dok oni danima pokušavaju da pobegnu. To je trenutak u kojem „The Odyssey“ prvi put dobija elemente horora.

Dok bi većina produkcija verovatno koristila CGI, jednooki div Polifem u filmu „Odiseja“ oživljen je pomoću praktičnih specijalnih efekata. Nolan je za Empire otkrio da je dao da se napravi animatronička verzija Kiklopa visoka 18 metara. Ona je služila kao referenca timu za vizuelne efekte, ali i glumcima kako bi stekli utisak o veličini čudovišta i uverljivije odigrali scene.

Kiklopu je glas i pokrete pozajmio Bil Irvin, koji je u filmu „Interstellar“ oživeo robota TARS. Rezultat je vizuelno impresivan, a Polifem je postao jedno od najupečatljivijih filmskih čudovišta.

Lestrigonci i tehnika prisilne perspektive

Još jedan opasan susret Odisej i njegovi ljudi imaju s Lestrigoncima, rasom džinovskih ratnika ljudoždera. Ta visoka bića, oklopljena od glave do pete, s lakoćom uništavaju Odisejeve vojnike.

Kao i Kiklop, Lestrigonci su stvoreni praktičnim specijalnim efektima. U ovom slučaju Nolan i njegov tim koristili su tehniku prisilne perspektive kako bi Lestrigonci u kadru izgledali mnogo veći od Odiseja i njegovih ljudi. To je ista tehnika koja je proslavila filmove „The Lord of the Rings“ u prikazu hobita i patuljaka.

„Bilo je zabavno snimati tu sekvencu“, rekao je Nolan za Empire. „Cilj nam je bio da prikažemo njihovu brutalnost. Oni su ratnici, a njihovo oružje i oklop predstavljaju nivo tehnologije kakav Odisej dotad nije video.“

Izvedba Samante Morton kao Kirke

Niz opasnih susreta zaokružuje onaj s Kirkom, čarobnicom koju glumi Samanta Morton. Kao i u prethodnim primerima, efekti pretvaranja Odisejevih ljudi u svinje postignuti su praktičnim efektima, kombinacijom lutaka i protetike. Ipak, scenu je najviše obeležila uznemirujuća gluma Samante Morton, u kojoj Kirka svojim rukama oblikuje ljude u zveri.

Njena izvedba na setu bila je toliko upečatljiva da je filmska ekipa u jednom trenutku prekinula rad i spontano joj aplaudirala nakon završetka scene. Nolan je u jednom intervjuu otkrio da se tako nešto na njegovim snimanjima nije dogodilo još od izvedbe Hita Ledžera kao Džokera u filmu „The Dark Knight“.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by George • Goosebumps Cinema (@goosebumpscinema)

Iznenađenje pred vratima Troje

Jedna od najupečatljivijih sekvenci u filmu „Odiseja“ jeste pad Troje. Odisejev plan s Trojanskim konjem omogućava njegovoj vojsci da otvori gradska vrata, nakon čega Agamemnonova vojska ulazi i uništava grad. To je ključni trenutak za Odisejev lik i veliki vizuelni spektakl.

Kada se vrata Troje otvore, vidimo Agamemnona (Beni Safdi) u oklopu, a zatim i celu vojsku koja kreće u juriš. Ispostavilo se da emocije na ekranu nisu bile odglumljene. Dejmon je za Entertainment Weekly otkrio da na dan snimanja nije imao predstavu koliko će ljudi proći kroz kapiju.

„Nismo znali da su Agamemnon i vojska od 750 ljudi s druge strane. Mislili smo da snimamo samo scenu do otvaranja vrata“, prisetio se Dejmon. „A onda smo ih otvorili… Nikada neću zaboraviti Benija u tom kostimu kako stoji u sredini. Delovalo je kao da su tamo on i još dvadesetak ljudi jer je iza bio mrak. A onda se začuo ratni poklič i 500 ljudi potrčalo je prema nama. Bilo je neverovatno.“

Putovanje filmske ekipe oko sveta

Kao što „Odiseja“ govori o epskom putovanju, i sama produkcija prošla je putovanje sličnih razmera. Veliki deo filma snimljen je na autentičnim lokacijama u šest država: Grčkoj, Maroku, Italiji, Islandu, Škotskoj i Sjedinjenim Američkim Državama. Objavljeno je i da se snimalo u Zapadnoj Sahari.

Na taj način nastojalo se da se dočara prostranstvo Odisejevog putovanja. Istovremeno, to je stvorilo ogromne logističke izazove jer je ekipa morala da dopremi teške IMAX kamere na udaljene lokacije.

„Na svaku lokaciju na koju bismo stigli samo bih počeo da se smejem i pitao se ko je mislio da je pametna ideja da se ovde snima film“, našalio se Met Dejmon u jednom od priloga o snimanju. Ta posvećenost stvarnim lokacijama rezultirala je vizuelno impresivnim filmom koji gledaocima približava razmere Odisejevog putovanja.