foto (BETAPHOTO/MILOŠ MIŠKOV/MO)„Sve što sam stvorio, stvorio sam u jeziku. Bojim se da me mimo jezika nema. Jeziku može da se prosuđuje, ali ne i da mu se sudi. Ako se jeziku prosuđuje, odseca se. Još uvek jezikom namirujem u životu pokupljene dugove“, govorio je u jednom od svojih poslednjih intervjua Milovan Vitezović.
Pisac koji je u dugom nizu decenija obeležavao ovdašnju književnu i javnu scenu, autor više od 40 knjiga koje su doživele blizu 200 izdanja, 12 bestseler romana, aforističar i satiričar koji će se možda najviše pamtiti kao pesnik koji je svoju najlepšu poeziju ispisao za decu, ali i kao scenarista hit filmova, TV drama i serija, preminuo je juče u Beogradu, u 78. godini života, posle duge i teške bolesti izazvane korona virusom.
Vitezović je bio dugogodišnji urednik igranog programa TV Beograd i glavni urednik umetničkog programa RTS, profesor filmskog i televizijskog scenarija na katedri Dramaturgije Akademije umetnosti, predsednik Udruženja književnika Srbije i član srpskog PEN centra, a knjige su mu prevođene na desetak evropskih jezika.
Među brojnim nagradama koje je dobio, uglavnom za životno delo, od “Zmajeve”, do “Vukove” i “Kočićeve”, izdvajaju se Evropska nagrada za seriju “Vuk Karadžić”, koja je ovo ostvarenje svrstala među dela filmske i televizijske baštine Evrope, Imperskaja nagrada Saveza pisaca Ruske Federacije za roman „Čarape kralja Petra“, nagrada “Orfej”…
Kako za Danas ističe reditelj Đorđe Kadijević, koji je po Vitezovićevom scenariju režirao kultno ostvarenje “Vuk Karadžić” od 16 epizoda, odlazak Vitezovića je za njega velika žalost.
– Rekao bih, dvostruki udarac, najpre lični, ljudski, jer smo decenijama bili vrlo bliski prijatelji, a onda i profesionalni. Naše druženje je bilo vrlo aktivno, obojica smo zagazili u javni prostor i ostavili smo dubok trag kada smo pobedili na retko autoritativnom festivalu filma i televizije u Rimu 1989, povodom stogodišnjice filma i filmskih medija. To je festival čiji je duhovni inicijator i na neki način suštinski “starešina” bio Umberto Eko, koji je okupio sve evropske države i neke van Starog kontinenta, i u toj ogromnoj konkurenciji „Vuk Karadžić”, koji je dobio Gran pri Evrope odlukom internacionalnog žirija – kaže Kadijević, dodajući da je Vitezović proživeo jedan normalan ljudski vek, da je njegova literarna, filmska i TV zaostavština velika, kao i poetska, ali da čovek nikada ne može da se pomiri sa tom fatalnom ljudskom sudbinom.
– Mi smo se zaista voleli, i s beskrajnom tugom doživljavam kako nestaju ljudi s kojima sam proveo vek, i kako je strašna samoća onih koji ostaju. Odlazak Viteza je veliki gubitak za našu kulturu, on je stvorio i sjajne aforizme koji su prešli u svakodnevni jezik, poput onog „Dogodio se narod“, i siguran sam da će nam njegov prefinjeni cinizam, ironija i lucidnosti jako nedostajati – navodi Kadijević.
I mada će Vitezović zbog podrške režimu Slobodana Miloševića u delu javnosti ostati upamćen kao pisac sa „belegom“ koji se, iako formalno nije bio član Socijalističke partije Srbije povremeno nalazio na listama ove stranke kao kandidat u nekim resorima za kulturu, Kadijević kaže da politika nikada nije ugrozila njihovo prijateljstvo.
– Godinama smo imali potpuno netolerantne, žestoke razgovore i polemike sa aluzijom na političke činjenice, ali to nije pokolebalo naš lični odnos. Sećam se poslednjeg susreta sa njim, snimao sam seriju o Nikoli Pašiću, a on je sa sinom došao u Beograd da mi poželi sve najbolje. Bio je topao i odan prijatelj, i po tome ću ga uvek pamtiti – ističe Đorđe Kadijević.
Reditelj Zdravko Šotra je po Vitezovićevim scenarijima takođe snimio hit ostvarenja, igrane filmove „Lajanje na zvezde“ (1998) i „Šešir profesora Koste Vujića“ (istoimena TV serija emitovana je 2013), koja su napunila naše bioskope.
– Vitezović mi je ustupio svoja dela da ih adaptiram, sarađivali smo i u dokumentarnim filmovima „Kraljevina Srbija“ i „Gde cveta limun žut“. Bio je čovek velikog obrazovanja, poznavalac srpske istorije u njenim prelomnim trenucima 19. i sredinom 20. veka, duhovit i dobar pisac, „Lajanje na zvezde“ sam sa zadovoljstvom radio, iza toga i „Šešir profesora Koste Vujića“. Sećam se Viteza i kad je kao brucoš na ulicama Beograda presretao nas koji se već bavimo nečim u umetnosti, želeći da napravi kontakt i da piše za neke novine, i ostavio je iza sebe dosta napisanog što će se pamtiti – kaže Šotra.
Vitezović je sarađivao sa brojnim rediteljima, pisao je scenarija za igrane TV filmove “Mesto susreta Beograd” i “Srebro na Odisejevom putu” za evropske televizije ORF i ZDF, za „Snovi, život, smrt Filipa Filipovića“, u režiji Miloša Miše Radivojevića, a poslednji film po njegovom scenariju, „Ime naroda“, 2020. snimio je Darko Bajić.
Telegrami saučešća
„Pamtićemo ga kao autora koji je u svakom od žanrova ostavio upečatljiv, samosvojan i prepoznatljiv trag, kao čoveka koji je trajno obogatio našu kulturnu, umetničku i književnu scenu. Ostaju njegova dela, da nas podsećaju na umetnika raskošnog talenta i budu uzor i putokaz mladim naraštajima“, navodi se između ostalog u telegramu saučešća ministarke kulture i informisanja Maja Gojković.
Telegram porodici i poštovaocima Milovana Vitezovića uputio je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kao i premijerka Ana Brnabić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
