Odlazak velike Mire Stupice

Stupica važi za možda najvažniju dramsku umetnicu sa ovih prostora. Nazivana je glumicom veka, kako su je u anketi jednog lista početkom dvehiljaditih proglasile njene kolege. Pored ovog priznanja, pripalo joj je i mnoštvo drugih, između ostalih najveće za glumačke radove izvedene u pozorištu – Dobričin prsten, i drugo za one na filmu, takođe po imenu slavnog kolege, „Pavle Vuisić“.

Rođena kao Miroslava Todorović 17. avgusta 1923. u Gnjilanu, gde su joj roditelji, profesori matematike radili u gimnaziji. Bila je prvo od četvoro dece Radomira Todorovića, rodom iz Orašca, i Danice, rođene Stanišić iz Livna. NJeni biografi beleže da su dva brata, Predrag i Zoran, umrli sa svega dve i tri godine, a nekoliko godina potom je rođen treći brat – Bora. U Gnjilanu je sa četiri godine gledala i prvu pozorišnu predstavu – „Boj na Kosovu“ u izvođenju neke putujuće trupe.

„Bežala sam iz škole na mamin užas, i išla sam po gradu da gledam ljude, da u pozorištu gledam predstave. Pozorište je za mene uvek bilo nešto fenomenalno. Imala sam četiri godine kada me je mama prvi put odvela u pozorište. Svima sam pokvarila predstavu ‘Boj na Kosovu’, jer kada su ubili glavnog junaka Miloša Obilića, ja sam skočila i vrisnula. Bio je to moj prvi susret s pozorištem i nikada se više od njega nisam odvojila“, pričala je kasnije.

Porodica se potom seli u Gornji Milanovac, na novo službovanje, gde joj 1932. od tuberkuloze umire otac. Samohrana majka Danica sa decom odlazi u Aranđelovac, pa u Beograd, gde će se Mira prepustiti magiji pozorišta. Karijeru je počela ratne 1941.

Na scenama u Šapcu i Nišu, preko Narodnog i JDP-a, pa sve do teatara Pariza i Moskve, nizale su se uloge. Igrala je u svim žanrovima, ali i od klasike do savremenog nacionalnog i inostranog repertoara. Bila je nezaboravna Petrunjela, Glorija, baronica Kasteli, Madam San Žen… Više puta je ponavljala da je vrhunac glumačkog dara ostvarila upravo u režijama Bojana Stupice, tokom dve decenije zajedničkog života na sceni i van nje.

„Kad izađeš pred žive gledaoce koji imaju i svoje probleme i svoje kijavice i svoje neuroze, koji se vrpolje, moraš da izvedeš takvu neku igru da ovladaš tišinom. Tim tišinama je Mira umela da ovlada bolje od drugih“, rekao je slavni LJuba Tadić o njenoj glumi.

Što se filma tiče, ona smatra da se s njim „mimoišla“, ali ipak, podudarajući se s mišljenjem kritičara, tačno izdvaja one najbolje. To su „Jara gospoda“ snimljena sa čovekom koji je obeležio njenu sudbinu i karijeru. Za kadar u kome ona peva, a koji traje tačno sto sekundi, Ranko Munitić je zapisao: „Ovih sto sekundi dovoljno je da iskupi sve dotad promašene kilometre jugo-filmske trake. Mira Stupica i kamera sklopile su pakt kakav umetnica beše već davno ostvarila s pozorišnom scenom. Blesnula je velika filmska glumica.“ Taj blesak uhvatiće filmska kamera još nekoliko puta, u filmovima koje ističe i sama. Nimalo slučajno dva su dela velikog slikara Miće Popovića – „Roj“ i „Delije“, a jedan velikog pesnika Mike Antića „Doručak sa đavolom“. Ovaj drugi joj je i izjavio ljubav, pa to čak i napisao na papiru i potpisao. A jedan od Stupičinih partnera na njenim filmskim počecima, Dušan Janićijević, reći će da su u Miru tada svi bili zaljubljeni.

Poslednje filmske uloge ostvarila je u naslovima „Sedam i po“ i „Parada“. Od velikog broja TV ostvarenja izdvaja se sigurno njena Kika Bibić iz „Bukvara“, zahvaljujući kojoj su se mnogi opismenili, a mlađe generacije je pamte kao Kristinu iz serije „Otvorena vratA“.

Od svoje profesije oprostila se pre više od decenije.

„Ne, nema razloga da mi nedostaje gluma. Mogla sam da ostanem još do ovih dana, ali ja sam znala da sam svoj korpus, takav kakav jeste i toliko koliko jeste vredan, dala i da ću sigurno zbog starosti da budem i drukčija i skromnija“, objašnjavala je glumica.

Nakon smrti Bojana Stupice borila se da se ne zaboravi uspomena na ovog graditelja tri pozorišta, reditelja antologijskih predstava, čoveka koji je otkrio mnoge talente. Isto se tako pre toga zajedno s njim borila za rehabilitaciju Žanke Stokić, koja je za nju bila glumica veka.

„Ja sam već bila sa Bojanom kad smo čuli da je izbačena iz pozorišta. Rekao mi je da moramo da je vratimo na scenu jer je najbolja i najveća. I uspeli smo. Ali, kad smo otišli da joj saopštimo, toliko je plakala da smo morali da je tešimo. Bila nam je beskrajno zahvalna. Bojan i ja smo otišli srećni kući. Znali smo da će se već sutra pojaviti u pozorištu. Ali, ujutru smo saznali da je Žanka umrla“, govorila je Mira Stupica, koja je i inicirala nastanak jedne od danas najvažnijih glumačkih nagrada „Žanka Stokić“.
Pre Stupice, bila je u braku sa kolegom glumcem Mavidom Popovićem, sa kojim je dobila ćerku, a nakon Stupičine smrti, udala se za političara Cvijetina Mijatovića, kasnije predsednika predsedništva SFRJ. Mira Stupica deo je, kako sama kaže, glumačke dinastije Todorović, kojoj pripadaju njen mlađi brat Bora i bratanac Srđan.

„Bora se nije dao. Bio je svoj oduvek. Bojao se da ga ne iskritikujem previše, i nikada nisam prelazila meru. Rastao je on kao glumac bez mene“, pričala je o čuvenom Bori Todoroviću. O svom životu napisala je bestseler „Šaka soli“.