jadnici foto promofoto Vladimir Nešović

Na Velikoj sceni Opere i teatra Madlenianum večeras je 100. put izveden mjuzikl „Jadnici“ u režiji Nebojše Bradića. Kao prvi mjuzikl u ovoj pozorišnoj kući na zemunskom Muharu premijerno je izveden pre 15 godina, 2014. doživeo je obnovu, a kao jedna od najgledanijih predstava smatra se zaštitnim znakom Madlenianuma.

Ova umetnički zahtevna i skupa produkcija sa više od 100 učesnika na sceni i isto toliko iza nje, sinoć je u jubilarnom izdanju okupila sve koji su tokom protekle decenije i po bili deo „Jadnika“, uključujući i snimak sa prvim Žanom Valžanom, kog je tumačio pokojni Zafir Hadžimanov.

Uvod u 100. domaće izvođenje ovog svetskog mega mjuzikla bili su konferencija za novinare, predavanje o savremenom mjuziklu za studente Fakulteta muzičkih umetnosti i učenike srednjih muzičkih škola za koje je bio otvoren i deo generalne probe.

Kroz svet i izazove savremenog mjuzikla uz songove iz „Jadnika“ uživo i snimke aktuelnih stranih hitova proveo ih je deo tima slavljeničke produkcije: reditelj Nebojša Bradić, dirigentkinja Vesna Šouc, sopran Branislava Podrumac, pojačani Andrejom Rackovim, upravnikom Madlenianuma i umetničkim direktorom muzičke produkcije ove kuće i klavirskom pratnjom Dragane Anđelić Bunjac.

Nebojša Bradić je “vođenje” kroz savremeni mjuzikl otvorio pitanjem šta se danas podrazumeva pod ovim žanrom i ukazao na najvažnija dela koja su označila prekretnicu u njegovom razvoju – od “Oklahome” Rodžera i Hamerstejna iz 1943, koja je uspostavila vezu između muzičkog pozorišta i društva, ali i označio “preokret potpunim integrisanjem glume, pevanja i igre”, do “Hamiltona” Lin Manuel Mirande iz 2015. koja u mjuzikl o borbi za američku nezavisnost uvodi pop, soul, hip-hop.

Bilo je reči i o glavnim vrstama mjuzikla – književnom, konceptualnom koji se bavi idejom, džuboks varijantom ovog žanra kojoj pripadaju komadi koji koriste muziku Boba Dilana, Šer, grupe Aba – “Mama mia”, Dejvida Bouvija – “Lazarus”…

Posebna pažnja poklonjena je mega mjuziklima, čiji su rodonačelnik “Jadnici”, a kojima pripada velika familija svetskih hitova poput “Kose”, muzičkog opusa britanskog kompozitora Endrua Lojda Vebera, koji je zahvaljujući komadima “Isus Hrist Superstar”, “Evita”, “Mačke”, “Fantom iz opere”… stigao do titule viteza, kao i filmskim mjuziklima, počev od prvog tonskog filma “Džez pevač” do zenita osamdesetih godina 20. veka kad su se sa ostvarenja sa bioskopskog platna selila na Brodvej poput “Mulen ruža”…

– Filmovi i sada čine određenu uslugu mjuziklu tako što šire i popularišu žanr, ali iskustvo živog izvođenja je jedinstveno bez obzira na savršenu projekciju, zvuk ili sliku. U sali bioskopa nema tog izvornog osećanja kao u pozorštu gde neko pred gledalištem u tom trenutku stvara to što se zove muzičko pozorište – kaže za Danas Nabojša Bradić.

Navodeći primere važnih komada, Bradić je ukazao i na “brzinu promena” u svetu mjuzikla koje su od nekada odvojene glume, pevanja i baleta sada postali ‘trostruka pretnja‘ sa gotovo neverovatnim zahtevima za izvođače”.

– Ključno pitanje je prelaz govora u pevanje, gde je uverljivost muzike, drame i pokreta neophodna – smatra Bradić, dok je Branislava Podrumac objasnila koliko je za umetnike važna vrhunska tehnika disanja, pevanja i govora.

– Mjuzikl ne trpi greške i prosečnost. Podrazumeva glamur i sjaj. U “Jadnicima” se sve peva, nema govornih delova što govori o hrabrsti autora da veliki književni klasik pretvore u muzičko delo. Libreto je dramska sublimacija celog Igoovog romana smeštenog u tri sata mjuzikla. Zato je u savremenom muzičkom teatru najvažnija dinamika pričanja priče koja zahteva tesnu saradanju režije i diregenta – naglasila je Vesna Šouc.

Igoov roman postao je mjuzikl zahvaljujući Klod-Mišel Šenbergu Žan-Marku Natelu.

Premijera originalne francuske verzije bila je u Parizu 1980, onda je zahvaljujući producentu Kameronu Mekintošu, rediteljima Trevoru Nanu i Džonu Kerdu, kao i ansamblu Rojal Šekspir Kompani postao svetski hit sa više od 50 prestižnih nagrada i publikom koja broji više od 60 miliona gledalaca u 52 zemlje širom planete i preko 60 filmskih ekranizacija.

U Srbiji su prvi put izvedeni u Madlenianumu.

Nebojša Bradić rekao je na konferenciji za novinare da je u junu 2007. predlog da radi „Jadnike“ dobio od tadašnjeg umetničkog direktora Madlenianuma i operskog reditelja Dejana Miladinovića.

– Veliki narativ, partitura koja je ispričala priču koja ni u jednom trenutku nije dosadna – to je bio izazov, entuzijazam i ljubav koja je svih ovih 15 godina ostala ista – rekao je Bradić.

Prva premijera bila je 18. oktobra 2007, a prvo izvođenje nove produkcije 15. marta 2014, u kojoj se, kako se čulo, izmene pretežno odnose na orkestraciju koja se približila klasici i operi, u saglasju da odlukom agencija koja zastupa autore mjuzikla.

U autorskom timu beogradskih „Jadnika“ sa Bradićem su i scenograf Gerosav Zarić, kostmografkinja Bojana Nikitović, dok se Vesna Šouc priključila u drugoj produkciji.

Podele su se u proteklih 15 godina menjale, a u Madlenianumu svi su jednoglasni u oceni da „Jadnika“ ne bi bilo bez vođe predstave Vesne Ćurčić Petrović i Tadije Miletića koji je od organizatora stigao do asistenta režije, a po potrebi u altenaciji peva gotovo sve uloge, uključujući i Žana Valžana u kojoj je na generalnoj probi menjao glumca Nebojšu Dugalića.

Za stotu predstavu na scenu su izašli: Nebojša Dugalić, Dejan Lutkić, Vladimir Andrić, Brranislava Podrumac, Snežana Jeremić, Srđan Timarov, Nataša Marković, Mina Gligorijević, Katarina Gojković, Slaven Došlo, Ivan Bosiljčić, Nevena Đoković, Ljubomir Popović, Zoran Leković, Gavrilo Ivanković, Enja Janković, Vanja Žikić, članovi hora.

Lutkić: Čudesno iskustvo

– Meni je važno da se bavim svojim poslom, a mjuzikl jeste jedan od najkompleksnijih žanrova do te mere da u inostranstvu postoje škole samo za to. Postoje glumci školovani samo da igraju u mjuziklima. Kod nas, a ni na Balkanu tako nešto ne postoji. Iako mjuzikl nije žanr kojim bih voleo da se bavim ceo život, predivno je biti deo ovakve priče i dobiti priliku da se oprobate u svemu tome. Kad su ovakva dela u pitanju, to je zaista čarobno i čudesno – kaže za Danas glumac Dejan Lutkić, koji u novoj produkciji peva rolu inspektora Žavera, a pre toga je bio Tenardije.

Njegov prvi mjuzikl bio je „Briljantin“ 1996. u Pozorištu na Terazijama, a posle „Jadnika“ u Madlenianumu je igrao i u „Rebeki“.

Autorska prava

– Umetnička sloboda autorskog tima određena je ugovorom o autorskim pravima. U „Jadnicima“ imperativ je bio da se ne ponovi režija sa Vest Enda, mada se u nekim mjuziklima ide i na tu vrstu licenciranja u odnosu na režiju, koreografiju i opremu. Uglavnom se držimo muzičke partiture i njenih zahteva, a svaki režiser i autor predstave traži svoja rešenja. Mislim da je potvrđivanje mjuzikla u različitim viđenjima dokaz njegove vitalnosti. Ako je nešto petrifikovano prvom postavkom, u budućem vremenu veoma brzo biće prevaziđeno. Zbog toga su i ponovna čitanja određenih mjuzikla u ovom vremenu postala regularna kao što je slučaj sa „Kabareom“ na Vest Endu, Sondajmovim komadom „Kompani“, gde je intervenisano tako što je glavni muški lik sada ženski, dok je izvođenje „Violiniste na krovu“ u Nujorku, gde se peva i glumi na jidišu, minimalistički rešeno odnosu na raskošnu koreografiju DŽeroma Robinsona. Ovaj mjuzikl je aktuelan u ovom vremenu jer ima glavne junake koje sticajem okolnost Rusi teraju iz svojih kuća i sa svoje zemlje – kaže za Danas Nebojša Bradić.

Trendovi i spremnost

Upitan da li je za praćenje svetskih tokova dovoljno to što u Beogradu mjuzikl neguju dva pozorišta – Madlenianum i Pozorište na Terazijama, Bradić je naglasio da je „najvažnije da umetničke uprave tih kuća prate te trendove, ali i da ansambl i solisti budu pripremljeni za današnje brojne zahteve mjuzikla koji uključuju nova znanja koja su, kad se radi o pokretu ili pevanju, izvesna vrsta atletizma“.

Kurs savremenog mjuzikla potreba na svakom umetničkom fakultetu, slažu se u upravi Madlenianima i umetničkom timu „Jadnika“.

U Madlenianumu, gde se za svaku produkciju prave audicije, ukazuju da u poslednje vreme od 250 novih kandidata samo njih petoro ili šestoro ispunjava sve zahteve mjuzikla.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.