Foto: detalj, Emir Šehanović Izložba pod nazivom „Neka druga mesta“ prikazuje rezultat povezivanja naučnih istraživanja i tehnoloških inovacija smeštenih u svet umetnosti i biće otvorena 20. septembra u 19 časova u Muzeju primenjene umetnosti.
Ova izložba, prva u nizu, deo je istraživačkog portfolija Centra za istraživanje javnih politika (Re:People). Nastala je u partnerstvu između Re:People i Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo (IMGGI), Univerziteta u Beogradu, sa jednostavnim ali važnim ciljem – da podstakne održivi ekonomski razvoj Srbije.
Izložbu i brojne prateće programe možete pogledati do 10. oktobra.
Predvođen tim izazovom, kustos izložbe i umetnički direktor Centra za istraživanje javnih politika (Re:People) Ivan Šuković pozvao je umetnice Emiliju Radojičić, Sonju Lundin, Jovanu Čavorović, Draganu Lukić i umetnika Emira Šehanovića da svojim radovima pokrenu nova čitanja u različitim umetničkim medijima, gde jukstapozicija elemenata nastoji da stvori kritičko i konceptualno trenje između dela i praksi koje imaju naučno utemeljenje.
Izložba objašnjava prirodu kao apsolutno poreklo stvarnosti zasnovano na naučnim metodama i preciznim eksperimentima. Svi umetnički radovi su protkani bio-pigmentima, mikroorganizmima koji su preuzeti sa različitih prirodnih staništa u Srbiji. Bio-pigmenti kao prirodna zamena za veštačke pigmente imaju razne ekonomske i tehnološke prednosti te samim tim, konceptualna uokvirenost ovog projekta dotiče pitanje efekta prirodnog nasleđa kao načina razmišljanja. Umetnički prikaz je utemljen u istraživanju koje predvodi biohemičarka dr. Jasmina Nikodinović-Runić sa IMGGI. Ovaj naučni projekat je uspostavljen po principu preuzimanja žive bakterije – streptomicete sa različitih lokaliteta u Srbiji. Njihov kasniji životni ciklus u laboratorijskim uslovima se revalorizuje kao proces produktivne transformacije u pigmente koji postaju aplikativni na materijalima.
Bez obzira na ovu jaku naučnu osnovu, izložba „Neka druga mesta“ ne donosi nužno distanciranu, naučnu perspektivu, već i emocionalnu i ličnu vezu koja proizilazi iz njenog porekla filtriranog kroz eksperiment, dok su nasleđe i topografski ostaci života fokus umetničkog istraživanja.
Ova izložba rezultat je kontinuiranog istraživačkog rada Centra za istraživanje javnih politika (uskoro Re:People), na otkrivanju vodećih inovativnih ekonomskih i naučnih sektora u Srbiji. U tom procesu naučni projekat dr. Jasmine Nikodinović-Runić je pokazao snažnu transformativnu moć koje bio-pigmenti mogu imati u primenu u raznim sektorima u ekonomiji. Re:People će jednom godišnje organizovati izložbe koje preispituju ovu naizgled neočekivanu vezu između umetnosti i nauke.
KAKO SE PROIZVODE BAKTERIJSKI PIGMENTI?
Mikroorganizmi, u koje spadaju i bakterije, i njihove aktivnosti imaju ogroman i uglavnom pozitivan uticaj na ljude, pa i uopšte na celu planetu. Istraživači širom sveta, uključujući i IMGGI u Srbiji, pronalaze inovativna rešenja za ekološke probleme s kojima se danas suočavamo. Neka od rešenja leže u regenerativnim tehnologijama i procesima koje nam omogućavaju mikroorganizmi.
Pojedine bakterije su tokom svoje evolucije i prilagođavanja razvile sposobnost da sintetisu biopigmente, koji im u prirodi osim obojenja daju i ekološku prednost. Te bakterije su najčešće streptomicete i najbrojnije su u zemljištu. Biopigmenti imaju i dodatna bioaktivna svojstva, poput antimikrobnog, antioksidansnog, pružaju zaštitu od UV zračenja…
Tim istraživača sa IMGGI se bavi uzorkovanjem zemljišta, izolovanjem streptomiceta i izučavanjem njihovog diverziteta i karakteristika poput mogućnosti produkcije pigmenata ili razgradnje pojedinih vrsta otpada. Do sada u svojoj laboratorijskoj zbirci imaju preko 1000 sojeva sa iz razlicitih staništa Srbije.
POTENCIJALNA PRIMENA BAKTERIJSKIH PIGMENATA
Određeni bakterijski pigmenti već su odobreni za široku upotrebu, kao što su riboflavin (vitamin B2), astaksantin i β-karoten. Poslednjih godina primećen je porast interesovanja za prirodnim obojivačima usled rastuće svesti o otpadu od sintetičkih boja i njegovim negativnim uticajima na zdravlje i okolinu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
