Petson slavi Božić i Mama Mu

U ovoj „epizodi“ planetarno popularnog serijala o farmeru Petsonu i mačku Findusu, koji je preveden na pedesetak jezika u više od 70 zemalja, filmovan, igran u pozorištu, koristi se u obrazovnim igrama, slagalicama, grade se Petsonove kuće u zabavnim parkovima…, Nurdkvistovi junaci iznenada zapadaju u neprilike tokom priprema za praznike, zbog kojih umalo da Božić dočekaju bez jelke i hrane. Spasava ih njihova snalažljivost i hrabrost da se suoče sa nevoljama, ali i plemenitost i solidarnost komšija zahvaljujući kojima su proveli Badnje veče za pamćenje. Knjigu je prevela Svetlana Tot.

„Pored zabavnih i duhovitih priča, ono što posebno oduševljava velike i male čitaoce slikovnica Svena Nurdkvista jesu divne ilustracije prepune zanimljivih detalja. Na svakoj ilustraciji dešava se mnogo toga. Koliko god dugo da se razgledaju, uvek se uoči još neka nova sitnica. Uz pomoć ovih raskošnih ilustracija deca bolje upoznaju svet oko sebe, uče kroz igru i sjajno se zabavljaju“, kažu u Kreativnom centru, napominjući da avanture čiča Petsona i malog mačka Findusa već trideset godina razveseljavaju decu širom sveta.

Sven Oto Rikard Nurdkvist (1946) jedan je od najznačajnijih švedskih ilustratora i pisaca za decu. Iako je dobro crtao još kao tinejdžer, nekoliko umetničkih škola odbilo je da ga primi na dalje usavršavanje, pa je završio studije arhitekture. Ipak, nije prestajao da crta, a od 1983. kad je nagrađen na konkursu za dečju knjigu, potpuno se posvećuje pisanju i ilustrovanju knjiga za decu. Sam priznaje da mu je jedan do uzora Ralf Stedman, vešt crtač penkalom i olovkom, čiju je tehniku proučavao, kao i slike Šona Tane. U Švedskoj ga smatraju naslednikom Astrid Lindgren, autorkom „Pipi Duge Čarape“, a ova slavna književnica često je isticala kako je Sven njen omiljeni ilustrator. Zahvaljujući živopisnim likovima, zanimljivim pričama i sjajnim ilustracijama, knjige o Petsonu i Findusu smatraju se klasicima savremene književnosti za decu.

– Kad ilustrujem, ja samo crtam ono što pročitam u tekstu. Kad ja pišem i tekst, vrlo često počnem sa crtežom koji sam zamislio u glavi dok sam pisao. Onda ga menjam dok ne izgleda onako kako želim – objasnio Nurdkvist u jednom od ranijih razgovora za Danas.

Na pitanje šta u jednostavnosti života na švedskom selu što privlači ne samo „male“ čitaoce, Nurdkvist odgovara da je „pravi svet – svet TV i interneta – postao je prevelik i prebrz, suviše komplikovan za razumevanje i da se previse loših, čudnih i zlih stvari dešava koje ne samo da su teške za dete da ih razume, nego i odraslom čoveku“.

– Zato može da bude pravo olakšanje kad boravite u manjem svetu neko vreme. Mislim da zbog toga mnogi Šveđani vole da provedu nekoliko nedelja letnjeg odmora u starim kućama na selu, sa mnogo nižim standardima nego što su navikli. Okruženi prirodom žele da se približe sebi i da se isključe iz velikog nerazumljivog sveta oko sebe – kaže ovaj poznati švedski autor, čija se još jedna knjigu sa idiličnom seoskom tematikom pojavila u ove pretpraznične dane na srpskom jeziku.

Pored nove epizode o Petsonu i Findusu, Kreativni centar je objavio prvu priču iz serijala o Mami Mu, u kome je Nurdkvist ilustrovao tekst svojih sunarodnika Juje i Tumasa Vislandera. Reč je o slikovnici „Mama Mu pravi kućicu na drvetu“, u kojoj glavna junakinja, uživajući u deci koja su napravila kućicu na drvetu, poželi da tako nešto napravi i za sebe, bez obzira na užas prijatelja Gavre iz Vrane šume, koji je ubeđuje da krave ne rade takve stvari. On njenoj građevini do dasaka nalazi mnogo mana, da bi joj na kraju sam pokazao kako se gradi, podigavši pravi zamak za vrane na drvetu.

Veselu i duhovitu priču Vislanderovih o ispunjavanju najneverovatnijih i naizgled nemogućih snova, oživljenu Nurdkvistovim ilustracijama sa švedskog je takođe prevela Svetlana Tot. Osim serijala o Mami Mu, Juja Vislander je sa svojim rano preminulim suprugom Tumasom Vilsanderom (1940-1996) pisala i komponovala pesme za decu koje se i danas rado pevaju u švedskim domovima. Ona se kao Jerdis Elizabet Berkvist rodila 1944. u Stokholmu, ali je kao dete, provodeći leta kod bake na selu, maštala je da se uda za farmera. Opčinjena svime što raste i razvija se – biljkama, decom i odnosima među ljudima, danas živi na selu.