Tri skorašnje gostujuće predstave Zagrebačkog kazališta mladih, primljene sa oduševljenjem, i, posle 40 godina, premijera Krležinih „Gospode Glembajevih“ u režiji Jagoša Markovića, koja je okupila umetničku i političku elitu, zaslužuje razmatranje ne samo iz usko teatarskog ugla. Posebno je postavljanje i premijera „Glembajevih“ bila nedvosmisleno i društveno-politički čin, kao što je to i čitav repertoarski plan Ateljea 212 za ovu sezonu obuhvaćen nazivom N(EX)T YU.
Očito je da postoji nešto što bi se moglo nazvati „teatarska glad“ za pozorišnim predstavama iz regiona, prvenstveno onim iz Hrvatske, kao i za tekstovima hrvatskih autora. Prisutno je osećanje da su bez uzajamne komunikacije i hrvatska i srpska kulturna scena postale provincijalne. Ne manje važno je saradnja zemalja regiona unutar određenih projekata radi dobijanja sredstava od strane donatora.
Pompezna najava „Glembajevih“ kao apsolutnog pozorišnog događaja sezone, koji okuplja glumačku elitu nekadašnjeg jugoslovenskog prostora, karte rasprodate unapred, vraćanje Anice Dobre pozorištu posle niza godina, dobro je uvežbana marketinška strategija Ateljea 212. Slični marketinški potezi povlačili su se prošle godine pred premijeru mjuzikla „Kosa“. Teatralnost reklame nije donela očekivani proizvod tada, a, čini se, ni sada. Nova postavka Jagoša Markovića ne izgleda u potpunosti nova. Osim o raskolu u porodici Glembaj, drama govori i o raskolu u društvu. Krležino suočavanje sa devijacijama u svetu bezvremeno je, pa se i povezivanje sa sadašnjim trenutkom može naizgled lako postići. Izbegavajući, međutim, očiglednost takvog postupka, reditelj se odlučio da paralela sa sadašnjim vremenom ostane na nivou aluzija. Tako očekivanja da će se u ovoj predstavi jasnije uspostaviti veze sa sadašnjim trenutkom tajkunizacije društva nisu ispunjena, a možda su bila i neopravdana i nepotrebna. Sofisticiranost Krležinog teksta teško se može prevesti na banalnost svakodnevice današnjeg tranzicionog društva. Toga se, uostalom, dotakao i upravnik Ateljea 212 Kokan Mladenović: „U ovoj tabloidnoj stvarnosti, s mizernim društvenim kriterijumima, Miroslav Krleža je odlična referenca koliko je banalno sve ovo što živimo“.
Postavka Jagoša Markovića osobena je u izvesnom novom tretiranju likova drame. Sestra Anđelika (Jelena Đokić) deluje snažnije i osvešćenije, pa time i njena mudrost biva istaknutija. Makedonski glumac Nikola Ristanovski kao Leone, koji je izmamio najviše ovacija na premijernom i pretpremijernom izvođenju, ne igra romantičnog, neshvaćenog čoveka koji u dosadašnjim verzijama patetičnim tonom iskazuje sopstvenu tragediju, pa i tragediju onih oko Glembajevih. Nikola Ristanovski suptilnom glumačkom dekonstrukcijom dolazi do tihog ali i samosvesnog lika Leonea Glembaja. Povratak Anice Dobre u ulozi barunice Castelli ne treba propustiti, i, uprkos povremenom utisku „salonske glume“, vidljiv je napor da se savlada ova složena uloga. Osim pomenutih glumaca u predstavi igraju Boris Cavazza, jedan od najznačajnijih slovenačkih glumaca (Ignjat Glembay), Vlastimir Đuza Stojiljković (Titus Andronicus Fabriczy), Svetozar Cvetković (Silberbrandt), koji pokušava nonšalantnošću da postigne neku vrstu komičnog efekta, zatim Branislav Trifunović (Puba Fabriczy) i Tanasije Uzunović (Paul Altmann). Svi glumci su se korektno i precizno držali zamišljenih rediteljevih uputstava, međutim, izostalo je jedno novo čitanje „Glembajevih“. Nismo prepoznali ni uzvišenost i katarzu o kojima je Marković povodom predstave govorio.
Svedena scenografija Miodraga Tabačkog prikazuje podvojenost likova koji su povremeno nalaze u staklenim, providnim kockama, čime odrazi glumaca bivaju umnoženi i razbijeni. Crno-bela pozadina naglašava likove i njihove odnose.
Uprkos podvojenosti doživljaja koji nam pruža ova predstava i njena izvesna koncepcijska nedorečenost, ona je vredan teatarski čin. Taj čin izlazi iz okvira čisto estetskog procenjivanja. Ne samo što se, posle dugo vremena, beogradsko pozorište posvećuje jednom značajnom hrvatskom piscu koji je ostavio dubok trag na srpsku kulturu i pozorište nego što će, nadamo se, i dalje razvijati kulturnu komunikaciju u regionu, što učešće glumaca u predstavi iz drugih regionalnih centara takođe potvrđuje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
