Poruka protiv zloupotrebe prirode i žena 1foto FoNet Božana Pavlica

U Narodnom pozorištu 28. novembra biće izvedena opera „Madam Baterflaj“, koja je nastala u produkciji Fondacije Pučinijevog festivala iz Tore del Laga Pučini u saradnji sa Italijanskim institutom za kulturu u Beogradu i Narodnim pozorištem. Početak predstave je u 19 časova.

Svetislav Goncić, v. d. upravnika Narodnog pozorišta, zahvalio se Italijanskom institutu za kulturu na podršci i produkciji Festivala što su imali razumevanja da operu dovedu u Srbiju.

„Moj zadatak kao direktora iliti upravnika pozorišta je da umetnicima omogućim što bolje uslove za izvođenje izuzetnih dela i ovo je jedan izuzetan događaj, što ćemo imati priliku da vidimo“, rekao je Goncić.

Direktor Italijanskog instituta za kulturu u Beogradu Roberto Činkota kazao je da je ovo veoma važan i uzbudljiv trenutak, da je već nekoliko meseci u Beogradu i da sada ima priliku da pomogne italijanskoj operi.

„Moram da izrazim zadovoljstvo što smo se danas okupili i sreću što ćemo u nedelju prisustvovati jednoj izuzetnoj operi, mogu da kažem na najvišem svetskom nivou”, rekao je Nikola Mijajlović, direktor Opere Narodnog pozorišta.

Rediteljka Manu Lali izjavila je da je želela da prikaže odnos čoveka i prirode, način na koji se čovek ophodi prema prirodi, da operu učini aktuelnijom i da od nje napravi nešto „što će biti deo nas“, kako bi je približila sebi i publici.

„Pokušala sam, kao i moje kolege, da dam svoje viđenje opere. Na sceni ćete videti mnogo stabala i to simboliše ono gde se mi trenutno, kao čovečanstvo, nalazimo.“

Dodaje da je scena u drugom činu promenjena, da je drveće spaljeno i da to povezuje sa požarima koji pogađaju svet, navodeći primer Australije i Južne Amerike.

U poslednjem činu Baterflaj ostaje sama pored osušenog drveća, što, kako rediteljka kaže, simboliše kraj čovečanstva.

Takođe, akcenat je stavila na još jednu aktuelnu temu današnjice, zloupotrebu žena od strane muškaraca a „Madam Baterflaj“ priča o tome.

Ona je dodala da je smrt jedne žene smrt svih žena, kao i da su se članovi ekipe identifikovali sa ženama koje su pretrpele nasilje.

„Ovo je poruka protiv zloupotrebe prirode i žena. Umetnost je u službi društva. Ona treba da menja dušu čoveka“, ističe Lali dodajući da se oni trude da umetnost to i bude a ne samo ukras.

Dirigent Fabricio Ventura kazao je kako mu je zadovoljstvo što će operu izvesti sa Manu koja je imala svoj pristup predstavi.

Ventura smatra da svaka opera ima više ključeva za čitanje, a da kada bi postojao samo jedan na kraju bismo gledali uvek istu predstavu.

„Uvek postoji dvosmislenost, u svemu, u muzici koju kompozitori pišu i uvek ostavljaju mogućnost da se stvari čitaju i tumače na neki drugačiji način. Verujem da je ovo sasvim normalno, jer svaku partituru možete da gledate i čitate i na jedan i na drugi način, možete da je okrenete i ovako i onako. Znači, predmet je uvek isti ali ga gledate iz druge perspektive, iz drugog ugla. Zbog toga mislim da je to na neki način naš zadatak, jer kada bismo pravili predstave na isti način uvek bismo imali iste predstave.“

Miodrag D. Jovanović, prvak Opere Narodnog pozorišta, napomenuo je da mu je velika čast i zadovoljstvo jer može da nastupi u jednoj predstavi „koja je izdanje one najbolje italijanske tradicije izvođenja opere“.

Postavu opere čine: Šoko Okada, Arijana Manjanelo, Svetlana Lovčević, Vinčenco Kostanco, Miodrag D. Jovanović, Siniša Radin, Mihailo Šljivić, Aleksandar Stamatović i Nikola Basta.

Učestvuju i orkestar i hor Narodnog pozorišta, dok kostimi i dekor dolaze iz Fondacije Pučinijevog festivala.