Posvećeno "ocu istorije"

Prvi susret u još otvorenom formatu, sinaksis profesora, docenata, studenata, nastavnika grčkog i latinskog kao i akademske publike u čijem je tematskom centru stajalo Heredotovo delo: „Istorije“.

Internacionalno istraživanje Heredotovog dela „Istorije“ je poslednjih decenija doživelo ne samo pravi procvat, već i markantan napredak u poimanju i tumačenju ovog višeslojnog dela. Pri tome su pojedinačna istraživanja i kontekstualizovanja Herodota sa literaturom petog stoleća pre Hrista bili smerovi interdisciplinarnih ispitivanja od enormnog značaja, koje „oca istorije“ pozicioniraju kako u jednu pripovedačku i literarnu ravan, tako i sadržajnu kompleksnost njegovih „istorija“. Na ovom skupu se želelo pristupiti nekim od ovih novih istraživačkih aspekata.

Od nedavna je u editoričkom smislu jedan „novi“ kritički Herodot dostupan internacionalnoj naučnoj javnosti – Herodoti Histoiae, Ed. Nigel G. Wilson, 2. Vol. Oxford Calssical Texts, Oxford, 2015. Ovo paradigmatično izdanje sabira sve novije tendencije u izučavanju Herodota. Otuda je glavni i počasni referent ovog skupa bio prof. emeritus Najdžel Vilson iz Oksforda.

Mimo klasičnih filoloških priloga za kritičku ediciju tekstova, na ovom skupu je bilo reči i o problemima njegove kontekstualizacije pod posebnim osvetljenjem odnosa prema sofistima, odnosa prema pravu, prema religijama na primeru Egipta, kao i pitanje istoriografskog karaktera njegovog dela. Ovim tematskim poljima se prišlo kako iz filološke, istoriografske, tako i iz perspektive moderne egiptologije. Za ovaj Münchener Herodot-Sommer je sastavljen Reader (zbornik tekstova) o kojima je bilo raspravljano.

U četvorodnevnom radu je bilo predstavljeno osam panela. Prvoga dana je Najdžel Vilson iz Oksforda govorio o „Herodotus: Text, transmission, and the new edition“, koji je bio panorama problema, tamnih mesta i jezičkih amfibolija sa kojima se susreće svaki prevodilac/priređivač ovog Herodotovog dela. Istoga dana učesnici su bili gosti odeljenja za rukopise pri Bavarskoj državnoj biblioteci u Minhenu. Načelnik odeljenja za rukopise dr. Ikas je iz konzervatorske tmine trezora rukopisa izneo na svetlost dana jedan originalni papirus sa fragmentom – BSB Pap.graec.mon. 89 (Herodot, Buch I 115f.) – Herodotove prve od devet knjiga „Istorija“. Popodnevna sesija je bila u znaku „Herodota u svome vremenu“ koju je predstavio docent dr. Oliver Šelske iz Minhena. Narednog dana je profesor dr Martin Hoze iz Minhena je u trećem panelu izneo svoje teze o Herodotou pitajući se da li su „Historae“ istoriografija.

Istoričar Kristijan Vend iz Berlina je u popodnevnom panelu istoga dana osvetlio izvesna pitanja prava i pravnih normi kod Herodota. Narednog dana tema religije bila je u fokusu. O „Herodotu i stranim kulturama“ je referisao egiptolog dr Aleksander Šice, a u popodnevnoj sesiji je prof. dr Andreas Švab referisao o „Herodotu i religijama“. Poslednjeg dana je bilo reči o „Herodotus’ Narrative Art“ referat prof. dr Emily Baragwanath iz Chapel Hill(a) i zaključni referat se odnosio na prevodilačke aspekte o čemu je referisala Christine Ley-Hutton iz Minhena. Ona zajedno sa grecistom prof. dr Brodersenom prevodi Herodotove „Istorije“, od kojih je dosad objavljeno sedam od devet knjiga. Na nemačkom jeziku do danas ima devet različitih prevoda ovog kapitalnog dela „oca istorije“ – prvo je objavljeno 1875, a poslednje, ove godine. Ovo ne svedoči samo o akribičnosti ambicioznih grecista, već o lavirintičkoj složenosti literarnog jezika „oca istorije“.