Pravi Oskar, pravi reditelj, pogrešan film

Ogromna većina kritičara slaže se – „Dvostruka igra“ izuzetno je zabavan film, ali ni prineti nije Skorsezeovim najboljim ostvarenjima. Tako se ocenjuje da je proslavljeni režiser zasluženo dobio svog Oskara, iz šestog pokušaja, ali ne i za „pravi film“. Doduše, time se samo potvrđuje još jedno „pravilo“, da nagrada Akademije filmskih nauka i umetnosti često pokazuje kako je neko konačno „stigao“ na red. Mnogi smatraju da je bio pravi zločin što Skorseze nije dobio rediteljskog Oskara za „Razjarenog bika“ 1981. godine (izgubio od „Običnih ljudi“ Roberta Redforda) ili za „Dobre momke“ 1991. godine (izgubio od „Plesa s vukovima“ Kevina Kostnera). Džonatan Kunc, profesor filmske istorije sa univerziteta UCLA slaže se da „Dvostruka igra“ nije delo koje će istorija staviti rame uz rame sa „Razjarenim bikom“, ali i da su Oskari „ponekad nalik nagradama za životno delo“.

Prenos u SAD gledalo 39.9 miliona ljudi

Nedeljni prenos 79. ceremonije dodele Oskara, iz Kodak dvorane u Los Anđelesu, gledalo je 39.9 miliona Amerikanaca, što je bolji rezultat od prošlogodišnjih 38.8 miliona, kad je titulu najboljeg filma osvojio „Sudar“. Ipak, podsećanja radi, ovo su i dalje slabiji rezultati od 2005, kada je domaćin ceremonije bio Kris Rok, a ispred malih ekrana sedelo čak 41.5 miliona gledalaca.

Postoji niz glumaca i glumica koji su dobili Oskara za role koje nisu bile toliko „vredne“, ali je to bilo ispravljanje ranije nanetih nepravdi. Bet Dejvis nije dobila zlatnu statuetu 1935. za „Ljudsko vezivanje“ pa je godinu dana kasnije dobila Oskara za „Opasnost“. Elizabet Tejlor je „preskočena“ 1959. za „Mačku na usijanom limenom krovu“, ali je nagrada stigla dve godine kasnije za „Butterfield 8“. Ili se treba podsetiti Al Paćina. Sedam puta bio je nominovan, uključujući tu „Kuma“ (prvi i drugi deo) i „Pasje popodne“, a svog Oskara dobio je tek 1993. za „Miris žene“. Ima mišljenja da je poslednja stvar kod Oskara – „najbolji film godine“. Nekada se, jednostavno, dodeljuje „prerano“ – kao što je to bio slučaj sa Nikold Kidman za „Sate“ (kako bi postala super zvezda) i Raselom Krouom za „Gladijatora“ (dobrodošlica u „holivudski Koloseum“). Uz sve to treba uzeti i element sreće. Ako se kaže Piter O’Tul nije dobio Oskara za „Lorensa od Arabije“, to može izgledati čudno. Ali, ako se zna da mu je te godine konkurent bio Gregori Pek za „Ubiti pticu rugalicu“, onda je jasno da ponekad upravo i sreća odlučuje o tome da li ćete imati isuviše jaku konkurenciju.

Helen Miren na čaju u Bakingemskoj palati

Dama Helen Miren (61), dobitnica Oskara za glavnu žensku ulogu u filmu „Kraljica“, mogla bi biti pozvana na čaj u Bakingemsku palatu. Njen lik kraljice Elizabete II doneo joj je brojne pohvale, među kojima je i ona od britanskog premijera Tonija Blera. Naravno, zasad se samo spekuliše da će se Mirenova sastati sa kraljicom Elizabetom II, ali to bi svakako bio „šlag na torti“, posle brojnih nagrada koje je već dobila. Tokom dodele Oskara, reditelj Stiven Frirs nagovestio je da bi on, Miren i scenarista Piter Morgan, mogli da posete pravu kraljicu tokom marta. Iz Bakingemske palate poručuju da se razmatraju mogućnosti, kao i da je kraljica zadovoljna uspehom Helen Miren.

S druge strane, ovogodišnji Oskar defintivno je potvrdio da je Holivud postao internacionalan. Nikad u istoriji dodele ove nagrade nije bilo toliko umetnika iz drugih zemalja koji su nominovani za Oskara. Ako se, na primer, uzme konkurencija za izbor najbolje glumice – tamo su bile tri Britanke (Džudi Denč, Helen Miren, Kejt Vinslet), jedna Španjolka (Penelope Kruz) i samo jedna Amerikanka (Meril Strip). Pojavio se, takođe, još jedan interesantan trend – ni jedan od pet filmova koji su nominovani za najbolje ostvarenje nije snimljen u Holivudu. Filmovi se sve više snimaju u inostranstvu, trend koji je uslovljen, naravno, budžetima i jeftinijim aranžmanima. O kakvom se pomaku radi, možda najbolje pokazuje kratka istorija dodele nagrade. Čarls Luton je 1933. iznenadio „lokalce“ pobedivši u engleskom filmu „Privatni život Henrija VIII“, a ponovni dolazak Britanaca je usledio tek 1948. sa Lorensom Olivijeom – „Hamlet“. Sofija Loren ušla je u istoriju 1961. kad je uzela Oskara za „Dva srca“, a njeni dijalozi u filmu bili su samo na italijanskom. Međutim, tek u 21. veku usledila je prava invazija iz ostatka sveta – filmovi iz Azije, Afrike i Evrope dobijaju priznanja, dok su američki studiji zapleteni u nastavcima i rimejkovima.

Zadovoljan i reditelj čiji je film „ponovo snimljen“

Endrju Lau (46), honkonški reditelj čiji je film „Unutrašnji poslovi“ (2002) poslužio Martinu Skorsezeu da realizuje „Dvostruku igru“, odao je počast čoveku koji ga je, kako sam kaže, „inspirisao da snima filmove“. „On je bio moj heroj, njegovi filmovi su me uveli u svet kinematografije. Drago mi je što je pomenuo moje ime kad mu je Oskar uručen – to je bilo ljubazno“, naglasio je Lau i dodao da je Skorsezeu trebalo dati Oskara još pre 30 godina. Lau će narednog meseca doći u Holivud, gde će razgovarati o novim projektima. Nada se da će tada imati prilike da se sretne sa Skorsezeom. „Pričali smo puno puta telefonom, ali se nikad nismo sreli jer on živi u Njujorku a ja u Holivud idem samo kad dolazim u SAD da radim. Nadam se da ćemo ovog puta imati vremena da odemo na večeru“, nada se Lau.

Poljubac ili ne – dilema za Melisu Eteridž