Iz predstave „Vrat od stakla“ Foto: Radovan Baja Vujović

Na grotesknu scensku priču o srpskoj porodici u kojoj, pod istim krovom, žive tri generacije žena – Bogdanka (Jelisaveta Seka Sablić), penzionisana univerzitetska profesorka prava, šezdesetosmašica, udbašica i tviterašica, njene neostvarene i dezorijentisane kćeri Svetlana (Vesna Trivalić) i Nadežda (Anita Mančić), uspavani zet Ljuba (Dragan Mićanović) i buntovna unuka Mirna (Milica Gojković), publika je reagovala smehom i aplauzom tokom izvođenja i na kraju glumce pozdravlila povicima „bravo“ i pozivima na bis.

Kada sud odluči da, zbog restitucije, njihov stan vrati starom vlasniku, u scenografiji  pretrpanoj nameštajem i drugim tragovima burnog vremena, kreću propitivanja likova o njihovim životima, pravdanjima o učinjenim kompromisima,  izgubljenim nadama i idelima o boljem i uređenom društvu.

Na ocenu, tokom okruglog stola, da je u pozorištu majka ideal, a da je Bogdana štetočina porodice, Seka Sabljić je uzvratila da je ta žena „svetica i da jedino ona spasava šta se spasiti može u tom užasu i mraku“.

„U njoj je cela naša epoha posle Drugog svetskog rata – diktature,  policijski režimi i užasi koji su je učinili očajnom. I danas  živimo u neslobodama, lažima, otimačinama, lopovlucima… Otimaju joj na kraju stan, zbog nekakvih birokratskih problema. Porodica propada, gore nego u vreme Tita i Miloševića. Njene ćerke su dve „zarđale“ guske i ima užasnog zeta komunalca. Ona je revolucionarka i intelektualka iz nekog drugog vremena, svira klavir i jedino ona „vrišti“ i buni se“, kazala je glumica.

Podsetivši na to da već dugo ne živi u Srbiji i da su njene emocije, kada se povremeno vraća, veoma intenzivne, Vesna Trivalić je izrazila zahvalnost na pozivu da igra u tom komadu.

„Kad je bila premijera, pripremala sam se šta da kažem o liku i komadu. Sada, ova predstava je moj život. Svetlana na početku predstave stoji i gleda gde su prošlost, sadašnjost i budućnost. Htela bi da njeno dete ode tamo gde su svetla. Sve vreme govori „idem da radim, svi idemo da radimo“. I mi radimo u sebi, na sebi, ali sve vreme nekako šlajfujemo“, kazala je Trivalić.

U predstavi igraju i Milica Gojković, Dragan Mićanović, Irfan Mensur, Marko Janketić, Slobodan Tešić, Bojan Lazarov, Miloš Samolov i devojčica Ana Čarman.

Večeras će glumci Kamernog teatra 55 iz Sarajeva igrati komad „Sjećaš li se Doli Bel“, Abdulaha Sidrana, u režiji i adaptaciji Kokana Mladenovića.

Povezani tekstovi