O redu i pobuni, o trpljenju i trenutku kada promena više nije pitanje hrabrosti već potrebe: Premijera predstave „Bez buke od dva do šest“ u Hartefakt kući

Kako je najavila Hartefakt kuća, predstavu potpisuju Sofija Dimitrijević, autorka teksta, i Tara Mitrović, rediteljka, koje donose priču o susretu dve žene u jednom stanu, i njihovom suočavanju sa pravilima koja su ih godinama oblikovala.

U ovom komadu o redu i pobuni, o tišini koja štiti i tišini koja guši, i o trenutku kada shvatimo da promena nije pitanje hrabrosti već potrebe, igraju Anita Mančić, Iva Milanović, Milan Zarić, Marta Bogosavljević, Nađa Sekulić i Jovana Berić.

Prema rečima Sofije Dimitrijević, „Bez buke od dva do šest“ je maksima po kojoj se živi ili životari ili preživljava.

– Sve dok postoji pravilo na koje može da se osloni, čovek je bezbedan. Jednom prekršeno pravilo, izaziva nelagodu jer ako je moguće suprotstaviti se nečemu toliko važnom, moguće je i promeniti poredak.

Kako objašnjava, Mirjana, jedna od junakinja ove priče je ceo svoj život tom poretku podredila: uzorna, a tvrda, poslušna a oštra, ova profesorka lingvistike živi kako nalaže red.

– Njen život menja dolazak Lane, naizgled provizorne i prevrtljive, mlade žene koja želi da bira svoju slobodu uprkos poretku koji tu reč ne prepoznaje. Lana i Mirjana se upoznaju i bučno sučeljavajući međusobne svetove, uveravaju nas da je isceljenje moguće, a let neophodan i dostižan – kaže Sofija Dimitrijević.

Rediteljka Tara Mitrović ovako opisuje predstavu koju ćemo večeras gledati:

– Jedna zgrada, dve žene, tri susreta, četvoro komšija i bezbroj pravila – pisanih i nepisanih, godinama uspostavljanih ili proizvoljnih, strogo poštovanih ili slobodno interpretiranih – početne su tačke u razvijanju našeg komada.

,,Bez buke od dva do šest”, kako navodi, osim što je diskretna izmena pravila Kućnog reda, kakva bi mogla biti dozvoljena svakome ko ovaj „zakon” (kao i druge) – sprovodi, ono je simbol čitavog niza pravila i pravila, koja glavna junakinja Mirjana bespogovorno poštuje otkad postoji.

– Sve dok ne pozove Lanu, devojku koju bi zakon i pravila trebalo da štite više nego što je to slučaj. „Bez buke od dva do šest” je priča o jednoj, čitavog života sputanoj i sputavanoj Mirjani, i jednoj čitavog života borbenoj i prkosnoj Lani.

Priča o dve ekstremne i opozitne ženske sudbine koje se sastaju u jednom stanu jedne zgrade, jednom opresivnom mikrokosmosu, u kom se tokom nekoliko dana i nakon nekoliko odluka – jedna zahvaljujući drugoj, a uprkos svemu i svemu uprkos – zaceljuju, makar na trenutak.

„Bez buke od dva do šest” je, objašnjava rediteljka, pokušaj da preispitivanjem pravila, samoće i usamljenosti, stida i straha, osvete i utehe – ohrabrimo i uverimo i sebe i ljude oko nas, da je promena uprkos svemu moguća, ukoliko postoji suštinska potreba za njom.

– „Bez buke od dva do šest” je pokušaj sublimacije svega u šta duboko verujem, a što mi deluje da zaboravljamo – u pomoć prijatelja, ma ko to bio, u isceljenje, ma šta za koga ono značilo. U – nikad nije kasno. Osim ako ne postane prekasno. Želim da prestanemo da dozvoljavamo sebi da postane prekasno.

Želim da nas sve opomenem, i da nas, kao Lana Mirjanu – trgnem i zapitam – da li trpim? Zašto? Da li je to izbor ili navika? I šta ako zaslužujem bolje? – ističe Tara Mitrović.

Dizajn kostima u predstavi potpusjuje Milena Kostić, scenografiju Ivona Despotović, dizajn svetla Nemanja Calić, dizajn zvuka Nikola Erić, vizuelni identitet Marko Stojanović, a autor fotografija je Nebojša Babić.

Reprize premijere zakazane su 6. i 19. marta, a predstava je realizovana u okviru projekta Program za lidere_ke u oblasti ljudskih prava (HRL) koji Hartefakt sprovodi uz finansijsku podršku Evropske unije.

O autorkama 

Tara Mitrović (2002) apsolventkinja je Pozorišne i radio režije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu i jedna je od najistaknutijih autorki svoje generacije. Tokom studija podjednako posvećeno pristupa klasici i savremenom tekstu – režira Joneska i O’Nila, sa predstavom „Ana Kristi“ učestvuje na Sterijinom pozorju mladih, dok komad „ZEKE ili o skakačima“ zatvara Festival internacionalnog studentskog teatra (FIST) u Bitef teatru.

Njene predstave i scenska čitanja izvođena su u UK Parobrod, Ateljeu 212 i Beogradskom dramskom pozorištu, a kao asistentkinja sarađuje sa Lenkom Udovički, Marijom Milenković i Sonjom Vukićević. Dobitnica je nagrade „Dr Hugo Klajn“ za najbolju studentkinju režije u svojoj generaciji, a njena diplomska predstava „Nezaboravak, potočnica, zmijske oči“ uvrštena je na redovni repertoar Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu.

Predstava „Bez buke od dva do šest“ je njen prvi autorski projekat, koji od 2024. godine razvija u okviru platforme Playground, u bliskoj saradnji sa Sofijom Dimitrijević.

Sofija Dimitrijević (2001) je svoj književni put započela već sa petnaest godina, objavljivanjem romana „Tamo? I nazad?“, za koji je dobila nagradu „Gašino pero“. Njeni dramski tekstovi ubrzo su našli put do pozorišta. Komad „Rake“ postavljen je u Beogradskom dramskom pozorištu, „ZEKE ili o skakačima“ zatvara FIST u Bitef teatru, dok je „Projekat Ksenija“ izdvojen na konkursu Hartefakta za najbolji savremeni angažovani celovečernji dramski tekst.

Kao dramaturškinja sarađuje sa Jugoslovenskim dramskim pozorištem, a njen rad obuhvata i scenarija za kratke filmove, među kojima se izdvajaju „Mrlje“, „Belezi“, „Daća“ i „U bedrima“.

Dobitnica je nagrada „Josip Kulundžić“ i „Slobodan Selenić“, a kao saradnica u nastavi angažovana je na Katedri za dramaturgiju Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu. Od 2024. godine razvija novu, četvrtu saradnju sa Tarom Mitrović, uključujući rad u Rimu u okviru projekta Playground sa umetničkim timom Lacasadargilla.