Može li se Vulinov predlog Zakona o državljanstvu posmatrati izolovano od izbora?

Narodni poslanici Pokreta socijalista, čiji je osnivač Aleksandar Vulin, Đorđe Komlenski i Bojan Torbica podneli su Predlog zakona o državljanstvu Narodnoj Skupštini petog maja. Preldožili su i da se ovaj predlog razmotri po hitnom postupku.

Kako su istakli, u novom Zakonu o državljanstvu se uvodi još jedan osnov za stucanje državljanstva – pripadnost srpskom narodu.

Za to bi naravno bio potreban dokaz, koji bi podrazumevao javnu ispravu ili podatak iz službene evidencije nadlećnog državnog organa države čiji je podnosilac zahteva državljanin ili druge države iz koje na nesumnjiv način proizlazi da se lice izjasnilo kao pripadnik srpskog naroda. Kako je pisala Nova, ti dokazi mogu da budu izvodi iz matičnih knjiga, uverenja, potvrde i druge javne isprave, ali i drugi podaci iz službenih evidencija.

Državljanstvo bi mogao da stekne iseljenik, kao i njegov potomak ukoliko je navršio 18 godina i nije mu oduzeta radna sposobnost.

Aktuelni Zakon o državljanstvu ne predviđa sticanje državljanstva po osnovu pripadnosi srpskom nardu već po četiri osnova: poreklom, rođenjem na teritoriji Srbije, prijemom i po međunarodnim ugovorima.

Pošto ne postoji nikakav poseban rok za sticanje izbornog prava, dobijanjem državljanstva na ovaj način, određena osoba bi automatski imala pravo da bira i da bude birana na nekim budućim izborima.

Osim činjenice da se predlaže da se Predlog o zakonu razmatra po hitnom postupku, te da je predložen novi zakon, a ne dopuna ili izmena postojećeg, u javnosti se skrenula i pažnja na činjenicu da bi ovim vlast sebi otvorila prostor za dodatne izborne manipulacije i “uvoz glasača”.

Nestorović: Predlog otvara prostor za masovno administrativno proširenje biračkog tela

Narodna poslanica Danijela Nestorović za Danas kaže da je “potpuno skandalozno” da se potpuno novi Zakon o državljanstvu Republike Srbije pokušava progurati po hitnom postupku, kao da se radi o tehničkoj izmeni formulara, a ne o zakonu koji direktno utiče na biračko pravo, birački spisak i političku budućnost države.

“Ne postoji nijedan ozbiljan razlog za hitan postupak. U obrazloženju nema ni vanrednog stanja, ni bezbednosne pretnje, ni pravnog vakuuma. Ima samo želja vlasti da ovako važan zakon prođe bez ozbiljne javne rasprave i bez stručne kontrole”, pojašnjava naša sagovornica.

Ona ističe i da kada vlast beži od rasprave oko zakona koji menja pravila državljanstva, onda građani imaju puno pravo da se pitaju šta je pravi cilj.

“I budimo potpuno otvoreni: u zemlji u kojoj godinama slušamo o fantomskim biračima, fantomskim prebivalištima i manipulacijama biračkim spiskom, ovakav zakon ne može se posmatrati izolovano od izbora”, naglašava Nestorović koja je bia i u Radnoj grupi za unapređenje izbornog procesa.

Ona napominje da nije problem dijaspora niti ljudi koji imaju stvarnu vezu sa Srbijom.

“Problem je što predlog otvara prostor za masovno administrativno proširenje biračkog tela bez jasnih i strogih kriterijuma stvarne povezanosti sa Republikom Srbijom”, kaže sagovornica Danasa.

Kao problematično ističe široko definisanu ‘pripadnost srpskom narodu’, mogućnost prijema bez prebivališta u Srbiji, centralizovanu evidenciju i ubrzane postupke.

“Kada sve to spojite, potpuno je legitimno pitanje da li se ovim pravi nova izborna infrastruktura za vlast”, zaključuje Nestorović.

Zbog toga je, smatra ona, posebno opasno što se zakon donosi po hitnom postupku.

“Jer kada neko pokušava da menja strukturu biračkog tela bez javne rasprave, onda više ne govorimo samo o zakonu o državljanstvu. Govorimo o mogućem političkom inženjeringu”, kaže ona.

Sagovornica Danasa naglašava da državljanstvo Srbije nije partijska nagrada niti rezervoar glasova za vlast, već da je to ustavnopravna veza između čoveka i države.

“A ovakav način donošenja zakona urušava poverenje i u državljanstvo i u izborni proces”, kaže ona.

Dimitrijević: Pokret socijalista služi za puštanje probnih balona u javnost

Direktor pravnih poslova organzacije CRTA Pavle Dimitrijević za Danas kaže da postojeći Zakon o državljanstvu već daje mogućnost Srbima koji su rođeni i žive van Srbije da dobiju državljanstvo Srbije bez otpusta iz stranog.

“Predlogom Pokreta socijalista samo se pojednostavljuju i preciziraju procedure za ostvarivanje tog prava”, kaže naš sagovornik.

On pojašnjava da u inicijativi Vulinove stranke nema neke naročite inovacije, ali da se sigurno računa na njen propagandni efekat.

“A i sasvim je u skladu s osnovnim obeležjima dugogodišnje vladavine aktuelnog režima – sistemska korupcija i zarobljavanje institucija, kao tehnologija vladanja, i nacionalistički populizam kao glavno ideološko oružje”, kaže naš sagovornik.

Dimitrijević ističe da Pokret socijalista kao “mali šraf u režimskoj mašineriji” neretko služi za puštanje probnih balona u javnost u vezi s kontroverznim temama, kao, na primer, u slučaju njihovog predloga zakona „o registru agenata stranog uticaja“.

“Ta „ideja“ je mogla da se čita kao preteća poruka pre svega organizacijama civilnog društva, a ova o „novim državljanima“ možda može da se razume kao nagoveštaj da se „nezahvalni narod“ može i na izborima potisnuti nekim „kvalitetnijim Srbima“”, kaže naš sagovornik.

Govoreći o mogućnosti da se ovaj Zakon koristi za dodatne izborne manipulacije od strane vlasti, Dimitrijević kaže da je nemoguće nemati sumnje u namere predlagača, pamteći iskustvo s organizovanim migracijama birača na lokalnim beogradskim izborima 2023. godine.

“Ostavljajući sada po strani bitno, zapravo suštinsko političko pitanje koje je mnogo šire od ovog trenutka – da li o sudbini zemlje treba da odlučuju oni koji sem etničke pripadnosti nemaju mnogo veza s njom – može se reći da je u slučaju izbora na nacionalnom nivou situacija formalno-pravno čistija. Svi nosioci srpskog državljanstva imaju pravo i mogućnost da glasaju u inostranstvu”, kaže sagovornik Danasa.

Komentarišući primer Bosne i Hercegovine, koja je, kako kaže, u datom kontekstu posebno zanimljiva baš zbog izbornog inženjeringa iz 2023. godine, Dimitrijević kaže da se vidi da je na poslednjim parlamentarnim izborima u toj zemlji bilo upisano oko 11.500 državljana s pravom glasa, koji su mogli da glasaju na 19 biračkih mesta.

“To nije naročito visok broj i ne može se govoriti o presudnom uticaju na ishod izbora”, zaključuje on.

Stanković: Mnogi narodi žele da promene vlast, ali su retke vlasti koje žele da promene narod

Član predsedništva Novog DSS-a Miloš Stanković za Danas navodi da vladajuća koalicija, kada je reč o temama od suštinskog državnog i nacionalnog značaja, pristupa “površno, lažno patriotski, sa nedostatnim znanjem i sa jedinom saznanjem da bi to moglo da im donese sitnu i brzu političku korist”.

Kako ističe, to se vidi i u slučaju ovog predloga zakona.

“Državljanstvo jeste izraz osećanja pripadnosti jednoj državi i jednom narodu, zajednici zasnovanoj na zajedničkoj tradiciji, kulturi i vrednostima. Ta veza se ne demonstrira praznim rečima, kako to čini vladajuća koalicija, dok na delu pomaže albanskim secesionistima u stvaranju pesudo države na Kosovu i Metohiji”, napominje Stanković.

Ipak, dodaje da je državljanstvo i mnogo više.

“To je pravno-relevantna veza pojedinca sa jednom državom prema kojoj stiče i prava i obaveze. Nije teško zamisliti mogućnost i želju vlasti da mnogi ljudi iz različitih delova sveta, koji su trenutno rade u Srbiji, preko noći, jednostavnom izjavom, postanu srpski državljani, a potom i sigurni glasači SNS-a”, kaže naš sagovornik.

On kao problem navodi i mogućnost da na ovakav način pojedini fundamentalisti iz ratom zahvaćenih područja, zahvaljujući srpskom pasošu stignu do drugih evropskih država, a Srbija bude optužena za izvoz terorizma.

“Najzad, postoji opravdana bojazan da se na ovaj način stvori pravni osnov da veliki broj migranata trajno ostane u Srbiji, pa čak, i da iz zapadne Evrope jedan deo njih bude poslat u Srbiju”, kaže Stanković.

On ističe da mnogi narodi žele da promene svoju vlast, ali da su retke vlasti koje žele da promene sopstvene građane.

“U ovoj “ili-ili” situaciji, Novi DSS i autentična desnica biće saveznici svima koji budu želeli da promene ovu vlast, a što se svakodnevno pokazuje kao preduslov opstanka i naroda i države”, zaključuje sagovornik Danasa.