Koliko je stogodišnjaka upisano u birački spisak?

Povodom neažurnosti biračkog spiska oglasila se i sama Komisija za reviziju, verifikaciju i kontrolu tačnosti i ažuriranja biračkog spiska, koja je pozvala građane da na veb-prezentaciji Komisije provere svoje podatke i prijave nepravilnosti ukoliko ih uoče.

Dodali su da će svi navodi biti pažljivo razmotreni i korišćeni kao važan izvor informacija u daljem radu Komisije.

Ministarka državne uprave i lokalne samouprave Snežana Paunović odbacila je danas tvrdnje opozicionih poslanika da se u biračkom spisku nalaze stotine hiljada birača starijih od 100 godina, uključujući i pojedine starije od 140 i 150 godina, navodeći da se u njemu nalazi 1.343 osobe starije od 100 godina.

S druge strane, prema pisanjima medija, koji se pozivaju na popis iz 2022. godine, u Srbiji živi 194 stanovnika koji su stariji od 100 godina, što budi sumnju u izjavu ministarke Paunović kako je za četire godine Srbija dobila 1.149 stogodišnjaka.

Naime, na popisu iz 2011. Srbija je imala 170 stogodišnjaka, 10 godina kasnije 194, a za protekle četiri godine taj broj se, prema trdnji ministarke, popeo za više od 1.000.

Slobodan Petrović objašnjava za Danas da je izneo interne podatke Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje od avgusta prošle godine, koje mu je jedan od zaposlenih dostavio.

„Tabela je data na analizu za njihove potrebe, zbog ovih anomalija koje je primetio kontaktirao me je, a nakon toga sam ih izneo u javnost“, ukazuje Petrović.

Ne zna da li je u pitanju greška ili namera, ali ističe da šta god da je od ta dva, problem je ozbiljan.

„Mora biti rešen zato što ostavlja prostor za različite malverzacije. I da je u pitanju greška i da je u pitanju namera, prostor za malverzacije je veliki. Juče sam postavio poslaničko pitanje nadležnim ministrima da li su ti ljudi upisani u birački spisak, pa ćemo videti šta će odgovoriti“, navodi.

S obzirom na to da je ministarka Paunović danas izjavila da na biračkom spisku ima 1.343 lica preko sto godina, Petrović kaže da je ona rekla i da je moguće da je u pitanju neažurnost RFZO-a, i postavlja pitanje kako sada da poverujemo takvim izjavama kad imamo istoriju davanja lažnih izjava dužu od deceniju.

„Kada sam izneo podatke vezane za biračke spiskove za lokalne izbore koji su bili u deset gradova očekivao sam da će neko da reaguje – niko nije. Mislim da će i u narednom periodu, kada su u pitanju podaci RFZO, gledati da se prave mrtvi“, smatra Petrović.

Očekuje da će i na biračkom spisku biti veliki broj ljudi koji imaju preko sto godina i koji su, najverovatnije, preminuli.

„Čak mislim da će broj i obim tih anomalija biti veći u odnosu na neke prethodne izbore iz razloga što su naprednjaci mnogo bliže gubitku vlasti – oni će posezati za svim raspoloživim sredstvima da do toga ne dođe. Što se tiče nas, opozicionih poslanika, pokušavamo na sve raspoložive načine da utičemo da se to promeni. Koliko ćemo biti uspešni u tome svi skupa – opozicija i građani – pokazaće vreme“, zaključuje Petrović.

Ognjen Rašuo, član Komisije za birački spisak ispred Zeleno-levog fronta (ZLF), kaže za Danas da najstarija lica koja su pronašli u biračkom spisku imaju 113 godina.

„Taj podatak je iznet na jednoj od sednica i može se proveriti na javnom snimku sednice Komisije“, ukazuje Rašuo.

Upitan da li ima informaciju o tome koliki je broj ljudi starijih od sto godina u pitanju, Rašuo navodi da nema tačan broj, da otprilike njih dvadesetak ima 113 godina, a da starijih od 100 godina ima mnogo više.

Rašuo napominje da ne veruje da je u pitanju namerna nepravilnost u biračkom spisku, već pre posledica neažurnosti i lošeg rada MUP-a, koji ne proverava prebivališta građana.

„Dešava se da osobe koje su preminule u inostranstvu ostanu upisane u biračkom spisku, jer porodice nisu prijavile njihovu smrt matičnoj službi, a MUP ne proverava prebivališta“, objašnjava Rašuo.

Od Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje nismo uspeli da dobijemo informaciju koliko je stogodišnjaka u njihovoj evidenciji, ali ni odgovor da li su podaci koje su objavili poslanici greška i ako jeste, da li će istu ispraviti.

Podsetimo, od izbora 2020. u medijima je objavljeno više primera gde su preminuli građani dobijali poziv za glasanje, odnosno, potvrdu da su preminula lica i dalje upisana u birački spisak.

Pred izbore u junu 2020. portalu Nova.rs javili su se stanari zgrade na Dorćolu u koju je stigao poziv za troje članova porodice Petrović. Stanari su tada tvrdili da ova porodica godinama nije živela u Srbiji i da su Petrović Sofija, Nebojša i Dejan, na čija imena su pozivi stigli živeli i umrli u Švedskoj.

Nova.rs je pisala i pred referendum u decembru 2022. da su pozive dobila preminula lica – maćeha njihove sagovornice koja je preminula tri godine pre referenduma.

Južne vesti su nakon izbora u decembru 2023. godine objavle da je su u niškoj opštini Medijana na biračkom spisku bile dve preminule osobe, kako je pisalo u izveštaju biračkog odbora.