Predstavljeno fototipsko izdanje "Beogradskog parimejnika" 1Foto: Miloš Majstorović

To je najstarija knjiga u vlasništvu Narodne biblioteke Srbije i jedan od najstarijih sačuvanih srpskih rukopisa.

Fototipsko izdanje su priredili i objavili Ministarstvo kulture i informisanja, Narodna biblioteka Srbije i izdavačka kuća „Platoneum“, saopštilo je Ministarstvo.

„Jezik i pismo, duhovna i svaka druga tradicija čine osnovno jezgro srpskog naroda i njegov su štit i način da opstane na vrlo izazovnoj i opasnoj istorijskoj sceni“, rekao je ministar Vladan Vukosavljević.

Naveo je da je prioritet u strategiji Ministarstva kulture vraćanje kulturnih spomenika koji su, sticajem istorijskih okolnosti, van Srbije i srpskog kulturnog prostora.

„Parimejnik“ kao tip knjige sadrži „parimije“ – delove tekstova raznih knjiga Starog zaveta koji svedoče o događajima ili sadrže pouke ili proročanstva koja se dovode u vezu s Hristom.

„Na velike praznike, u toku večernjeg bogosluženja, čitaju se određeni starozavetni odlomci koji opisuju događaje, povesti i ličnosti i njihova dela. Svaki od njih tumači se ne samo u svom konkretnom istorijskom kontekstu već i u proročkom smislu. Svaki događaj, svaka slika, shvata se kao praobrazac, kao praslika novozavetnih ličnosti i događaja, pre svega ličnosti Gospoda Isusa Hrista i događaja njegovog ovozemaljskog života,“, objasnio je episkop bački Irinej.

Upravnik Narodne bibiloteke Srbije Laslo Blašković je rekao da je „Beogradski parimejnik“ igrom slučaja i ironijom sudbine sačuvan, jer je 1914. ukraden iz Narodne biblioteke, te je tokom nemačkog bombardovanja 6. aprila 1941. bio na sigurnom.

„Ovaj poduhvat dobija dodatno na značaju, budući da ove godine slavimo 800 godina od sticanja autokefalnosti Crkve, a ova knjiga potiče iz perioda njenog uspostavljanja“, rekao je urednik izdanja Vladan Trijić.

„Parimejnik“ ima 108 u većoj ili manjoj meri oštećenih listova različitih dimenzija što predstavlja tek oko 40 odsto prvobitnog kodeksa, a skoro dve trećine listova nedostaje.

„Parimejnik“ potiče iz prve četvrtine XIII veka, iz vremena Svetog Save, odnosno iz doba proglašenja autokefalnosti SPC.

Napisan je u tada severnim srpskim zemljama, u oblasti Raške. Ne zna se ko je naručilac „Beogradskog parimejnika“ jer zapis o njegovom nastanku nije sačuvan, navedeno je u saopštenju.