Priča o pogubnim devedesetim

Na konkurs su prispele 263 pripovetke, a žiri u sastavu: Ljiljana Šop, predsednica, Branko Stevanović, pisac iz Beograda, i Katarina Janković Popović, urednica u KCŠ, kao najbolju proglasila je pripovetku „Sasvim običan dan“.

Ljiljana Šop ukazala je da se ovde pripovedač obraća sam sebi, da je to jedan februarski hladan dan sa košavom i da se introspektivno govori o neostvarenim snovima na životnom putu. Primajući nagradu Aleksandra Đuričić podsetila je na značaj Laze Lazarevića kao rodonačelnika moderne psihološke pripovetke u srpskoj književnosti i posebno se fokusirala na optimizam u njegovom delu.

Srž Aleksandrine priče je urušavanje pojedinca i društva devedesetih godina. Lajtmotiv koji se provlači je „ispiranje mozga“ uz neprekidno uključen televizor. To je još jedna priča o vremenu koju su pojeli skakavci, ali na kraju junakinja samokritički se preispituje nije li deo krivice do nje i njene nadmenosti.

Aleksandra Đuričić rođena je 1963. godine u Beogradu, muzički se obrazovala u Salcburgu, magistrirala je na Fakultetu dramskih umetnosti, gde brani i doktorski rad. Pored književnog rada sa nekoliko objavljenih knjiga i romanom „Pogled u park“, bila je predavačica u muzičkim školama „Mokranjac“ i „Lujo Davičo“ i saradnica je beogradskih kulturnih institucija.

Književna nagrada „Laza Lazarević“ dodeljuje se od 1993. godine i svake pete godine se štampa zbirka nagrađenih pripovedaka.

Još vesti iz ovog grada

Šta rade sudije Ustavnog suda?

„Čovekova sudbina – snovi i stvarnost“: U Šapcu otvoren 8. po redu festival „Pozorišno proleće“ predstavom „Ljudi od voska“

Oskar guta sve: Lični stav Hanibala Kovača

Fabrika za proizvodnju đubriva u Šapcu: Nije bilo curenja amonijaka