Manifestacija je otvorena trostrukim programom – razgovorom o savremenim produkcijama antičkih tekstova, otvaranjem izložbe Dragoslava Živkovića, slikara iz Knjaževca, i predstavom „Žene iz Troje“ koju je prema Evripidovom tekstu adaptirao, režirao i uradio scenografiju reditelj Nebojša Bradić.

Sa Bradićem su o savremenom pozorišnom pristupu antičkoj literaturi razgovarali: teatrolog Aleksandar Milosavljević, pozorišni kritičar Ana Tasić i glumac Vlado Kerošević. Ukazano je na grčki primer inscenacije, u kome je struktura antičkog teksta nepromenljiva, dok se savremenost njegovog iščitavanja iskazuje kroz likovnost i muziku. Kako se čulo, „antika nije mrtav pozorišni teret“, a u vremenu kad je „pozorište postalo konfekcija, bavljenje antičkim tekstom je zapravo proces“. Uz navođenje konkretnih domaćih i stranih produkcija analizirani su različiti primeri savremenih pozorišnih tehnika koje doprinose aktuelnosti antičkog teksta.

Na ovogodišnjem Antika festu u Feliks Romulijani predstavljen je slikarski opus Dragoslava Živkovića, koji je prisustvovao otvaranju svoje izložbe „Nasleđe u delu…“. NJegovo slikarstvu, kako se čulo, „predstavlja putovanje duše“.

„Gromoglasna tišina koja nas obuzima, omamljuje i vodi u svetove koje ne znamo da u sebi imamo, uzima se za osnovnu karakteristiku Živkovićevog slikarstva… Kroz serije njegovih slika, čiji su glavni akteri ljudi, porodica, predeli i običaju njegovog zavičaja, ispričana je čitava istorija i tradicija sa Timoka“, napominje u katalogu Mara Milkić.

Prve večeri Antika festa svoju zaječarsku premijeru imala je Evripidova drama „Žene iz Troje“, nastala u koprodukciji Narodnog pozorišta Priština i NP Zaječar, koje nosi ima glumca Zorana Radmilovića. Posle premijere u Gračanici krajem juna, ova predstava uspešno je gostovala na gotovo svim domaćim letnjim festivalima.

Lepo vreme, atraktivan prostor Feliks Romulijane, jednog od najočuvanijih primera rimske dvorske arhitekture iz 3. i 4. veka, u čijoj se blizini odigrala poslednja apoteoza u istoriji čovečanstva – religijski obred uzdizanja u bogove, privukli su na otvaranje Antika festa veliki broj Zaječaraca, kao i goste iz drugih gradova Srbije. Turistička organizacija Zaječara organizovala je besplatan autobuski prevoz od centra grada do ovog arheološkog nalazišta sa Uneskove liste svetske kulturne baštine.

Za sinoć je bilo najavljeno predstavljanje prvog izdanja drame „Car i Galilejac“ koju je na srpskom jeziku objavila Akademska knjiga iz Novog Sada. Kroz sudbinu Julijana Apostate, rimskog cara i školskog druga svetitelja Vasilija Velikog i Grigorija Bogoslova, Ibzen pokušava da se bavi odnosom nužnosti i slobode, nasilja i lepote, istorije. Na sceni na otvorenom u Feliks Romulijani sinoć se očekivala i predstava „Opsada i pad Kostantinopolja“ po tekstu Mihajla Kritulova. Kritulov je bio očevidac pada Carigrada 1453, a njegovo svedočenje o ovom događaju koji je obeležio svetsku istoriju, pred publiku je stiglo u adaptaciji reditelja Gorana Markovića i u izvođenju glumca Tihomira Stanića i Hora Centra za kulturu „Zoran Radmilović“.

Na programu trećeg i poslednjeg dana Antika festa danas bi trebalo da budu predstavljena knjiga „Metaarheologija“ Staše Babić u izdanju Clia i izvedena predstava „Odiseja“ po Homerovom tekstu u dramatizaciji Damira Mahmutovića, režiji Vlade Keroševića i izvođenju Akademije umetnosti iz Tuzle.

Povezani tekstovi