Religiozna muzika nije samo za mise i liturgije

Ovaj virtuoz na orguljama, međunarodnu afirmaciju stekao je muzicirajući prvenstveno u crkvama i katedralama širom Evrope, međutim, najiskrenije žali što publika s izvesnom „antireligijskom barijerom“ propušta priliku da koncertno uživa u najvirtuoznije komponovanim delima barokne muzike i to iz najobičnije predrasude da se bogoslužbena muzika sluša samo na misama i liturgijama.

– Šteta! Zaista, velika šteta! Poštujem sve priznate religije, ali smatram da niko na svetu ne treba da ima problem s tim što je muzika koju interpretiram deo hrišćanske crkvene službe. Jezik muzike je jedinstven i muziku treba slušati bez predrasuda. Ja jesam hrišćanski vernik, ali sam kao slušalac muzike otvoren i za muziku iz drugih kultura. Eto, neverovatno je da smo i u 21. veku još uvek okovani barijerama!

* Muzika koju interpretirate poseduje mističnost religijskih aspekata, ali i umetničke vrednosti koje iniciraju izvesnu slušalačku sofisticiranost duha. Ipak, program koncerta je „sudar“ baroknog i savremenog repertoara, je l’ tako?

– O, da! Čist repertoarski „sudar“. Lično sam sugerisao prilikom sastavljanja programa za svečano otvaranje desetog beogradskog festivala orgulja „Dies Organorum“ i namera mi je bila da upravo približim publici i baroknu muziku Johana Sebastijana Baha koju ću interpretirati u prvom delu koncerta, ali i u mojim transkripcijama napisane kompozicije autora kao što su Olbrajt, Rajnberger, Debisi, Kumer, koje izvodim u drugom delu… Ekskluzivitet večerašnjeg nastupa jeste i to što će pred publikom koja sedi, a pored oltara, biti postavljen video-ekran. Jedna kamera je pozicionirana tako da ukadrira pedalijerni deo orgulja, dok druga istovremeno zumira tri manuala i prati svaki pokret mojih ruku prilikom muziciranja.

* Da li ste već bili u prilici da svirate na „Francesco Zanin“ orguljama koje se nalaze u Katedrali?

– Čim sam doputovao u Beograd, odmah sam otišao u crkvu, na probu. Orgulje na kojima sviram nisu istorijske, relativno su nove. U pitanju su italijanske orgulje sa signaturom „Francesco Zanin“, i crkva ih je nabavila 2000. godine. Imaju 49 registara, tri manuala i pedal. Orgulje su veličanstvene, već sam bio u prilici da na njima sviram, a još veći plezir mi predstavlja činjenica što ću u drugom delu koncerta dela savremenih kompozitora pred beogradskom publikom premijerno svirati upravo ja. Zvuk je dobar, čist, svaki registar zvuči besprekorno, a nastup će na ekranu i biti vizualizovan… što me, sve zajedno moram da naglasim, pred koncert čini neverovatno srećnim i entuzijastičnim!