Tokom sedam festivalskih dana, na programu su 34 koncerta, književna, likovna i druga dešavanja sa 800 učesnika iz Srbije i inostranstva, čime Negotin postaje stecište umetnika i poštovaoca Mokranjca. O organizaciji festivala i ove godine brine Dom kulture “Stevan Mokranjac” iz Negotina, sa čijom smo v.d. direktorkom Renatom Đurđević Stanković razgovarali o predstojećem festivalu.

* Kako je koncipiran ovogodišnji festival?

– Kao i prethodnih godina potrudili smo se da program bude drugačiji, inovativan, da zadovoljava sve profesionalne kriterijume kad su muzika i izvođaštvo u pitanju. Pre svega izdvajam gostovanje jedne svetske zvezde, tenora Zorana Todorovića, koji se rado odazvao našem pozivu da održi koncert i majstorski kurs za koji vlada veliko interesovanje. Koncertom u Negotinu, sa ansamblom “Un viaggio”, započeće njihova evropska turneja na kojoj će biti promovisan ovaj ansambl, a njihov program prva će imati prilike da čuje i publika u Negotinu.

Takođe, želeli smo da i ove godine zadržimo programe koji se tradicionalno održavaju na festivalu, koji su već postali njegov prepoznatljivi segment, kao što je “Natpevavanje” horova. Ono će ove godine okupiti pet horskih ansambala iz Bugarske, Bosne i Hercegovine i Srbije, koji imaju sjajne umetničke biografije i nagrade na prestižnim evropskim horskim takmičenjima. Iz tog razloga verujem da će publika i ove godine uživati u njihovim nastupima, ali i da će stručni žiri imati veliki zadatak kako da ih oceni. Upravo ta takmičarska neizvesnost “ko će pobediti”, daje posebnu draž samom “Natpevavanju”, u okviru koga će horovi imati zadatak da otpevaju i po jednu Mokranjčevu kompoziciju po sopstvenom izboru. A pobednik će, kao nagradu, pored statuete sa likom Stevana Mokranjca, rad vajara Nebojše Mitrića, dobiti priliku da naredne godine održi celovečernji koncert. Tako ćemo ove godine slušati prošlogodišnjeg pobednika, hor “Sonja Marinković” iz Novog Sada, kojim diriguje Dunja Deurić.

Kad smo kod tradicije, festival će i ove godine biti otvoren u dvorištu Mokranjčeve rodne kuće, a čast da besedi pripala je dirigentu Dejanu Saviću, upravniku “Narodnog pozorišta” u Beogradu. Ovo je institucija sa kojom festival ima dugogodišnju saradnju, pa će publika ove godine imati prilike da vidi i dve veoma popularne baletske predstave sa njihovog aktuelnog repertoara. A na tragu tradicije, ove godine, jeste i koncert Bilje Krstić i “Bistrik orkestra”. Tu je i služenje svete Liturgije u crkvi “Sv. Trojice” kada ćemo čuti i “Hor hrama Svete Trojice”, kojim diriguje Svetlana Kravčenko, kao i program “Niti tradicije” koji se tradicionalno održava u Mokranju, mestu iz kojeg potiče Mokranjčeva porodica. U crkvi ćemo slušati “Hor Saborne crkve Sveti Georgije” iz Novog Sada, kojim diriguje Bogdan Đaković, a potom u porti pratiti nastup folklornih grupa iz Negotina, Mokranja, Brestovca i Jabukovca.

Ove godine biće obeleženi i pojedini jubileji. “Simfonijski orkestar RTS”, koji ćemo uz maestra Bojana Suđića, imati prilike da slušamo na zatvaranju Mokranjčevih dana, tokom 2017. proslavlja osam decenija postojanja. Pomenuću i koncert “Gudača Sv. Đorđa”, kojim će biti obeležena dvadesetpetogodišnjica njihovog uspešnog rada. Svoj dan, 26. septembar, i tradiciju trajanja dugu 118 godina, obeležiće i Umetnički ansambl Ministarstva odbrane “Stanislav Binički”.

* Šta je bilo opredeljujuće kod odabira pratećih programa festivala?

– Odlučujuća je veza sa Mokranjcem, festivalom, tradicijom, Negotinom i negotinskom krajinom. Posebno sam ponosna što ćemo u okviru ciklusa koncerata “Klasika u 11” imati prilike da slušamo muzičke programe iz Negotina, kao što su nastupi dečjeg hora “Vivak” kojim diriguje Dragana Marinović Simonović, “Hor OMŠ” pri Umetničkoj školi “Stevan Mokranjac”, “Hor” OŠ “Vuk Karadžić”, kojim diriguje Tanja Milosavljević, ali i polaznike Male škole opere “d’Iva”, koju vodi Iva Mrvoš Anokić, naša sugrađanka, operska umetnica koja ima uspešnu opersku karijeru u Evropi.

Naučna tribina baviće se pitanjem savremenog čitanja Mokranjčevog nasleđa, a biće upriličena i promocija publikacije “Rađanje srpske muzičke kulture” i DVD sa ciklusom emisija koje govore o istorijatu srpske muzike Dragutina Gostuškog. Kad su u pitanju muzički sadržaji ove godine ćemo promovisati i trostruki CD kompozitora Vladimira Tošića i imati prilike da čujemo i muziku ovog autora.

Na tragu tradicije jesu tri izložbe slika koje ćemo otvoriti na festivalu, sa delima Momčila Mome Antonovića, Dragoljuba Firulovića, kao i “Eho muzike”, sa radovima nastalim u okviru “19. Likovne kolonije Doma kulture”. Pomenimo i promocije monografije “Mokranjac i Slovenci” Gorana Vučkovića, knjige “Svetilišta i nadališta” Nove Tomića, kao i časopisa “Buktinja”.

* Koliko je poluvekovno trajanje Mokranjčevih dana obavezujuće u smislu kvaliteta programa za organizatore?

– Veoma je obavezujuće, jer ta činjenica svedoči da festival više od pet decenija formira, neguje i čuva festivalsku publiku, koja je od izuzetnog značaja da bi jedan kulturni događaj ovakvog tipa uopšte i trajao. Naša publika ima formirane kulturne navike, definisane estetske vrednosti i veoma je teško zadovoljiti kriterijume koje od organizatora očekuje. Vodeći računa o tome, ali i o profesionalnim kvalitetima, mi takođe imamo na umu da uz Mokranjčeve dane izrasta i nova, mlada publika, koja na specifičan način percipira umetničku muziku, doživljavajući je, u kontekstu vremena u kome živi, na jedan sasvim drugačiji način. To svakako ne znači da im programski udovoljavamo, ali istražujemo i trudimo se da prezentujemo sadržaje koji su žanrovski bliži toj novoj generaciji slušalaca.

* Koliko su finansijska sredstva limitirajuća kod pripreme i organizacije programa festival?

– Finansijska sredstva uvek su limitirajuća, ali zahvaljujući razumevanju umetnika koji dolaze na Mokranjčeve dane i njihovom prepoznavanju značaja ovog festivala, u mogućnosti smo da dovedemo vodeće programe koji su aktuelni u na domaćim koncertnim podijumima. Veći budžet omogućio bi da pregovaramo i sa eminentnim svetskim umetnicima i ansamblima, ali mnogi domaći umetnici i jesu vodeća imena svetske umetničke scene, pa nam je trenutno prioritet da ih predstavimo i festivalskoj publici.

Velikim kompozitorima ide se u hodočašće, a poštovaoci Mokranjca dolaze kod nas. To znači da ne samo da moramo da vodimo računa o koncepciji programa, već želimo da naš grad živi u duhu festivala, da on bude vidljiv i van prostora u kojima se održavaju koncerti da se festivalska atmosfera oseća na svakom mestu u gradu.

* Šta je ono po čemu se Mokranjčevi dani razlikuju od sličnih festivala?

– Prepoznaju se po činjenici da je to najstariji muzički festival u Srbiji koji se u kontinuitetu održava već 52 godine. Takođe, imamo privilegiju da je naš sugrađanin bio Stevan Stojanović Mokranjac, jedan od utemeljivača srpske muzike i jedan od naših najznačajnijih kompozitora, čiji je opus prevazišao lokalne okvire, o čemu svedoči činjenica da njegova horska dela na repertoaru imaju neki od vodećih horskih ansambala u svetu. To nas obavezuje da, poštujući njegov stvaralački trag, usmeravamo festival pre svega ka negovanju tradicionalnih vrednosti, koje se svakako u novom vremenu prepoznaju na jedan novi, moderniji način.