Roman Džonija Keša o apostolu Pavlu

Ovo nije samo zanimljiva biografija Svetog Pavla, kako bi se na prvi pogled moglo očekivati, već zanimljiva priča o okretanju jednog muzičara veri u Isusa Hrista. U svom duboko ličnom uvodu u roman Džoni Keš objašnjava:

„Koliko sam ja mogao da izmerim, ne računajući pauze u dijalogu između Isusa i Pavla, a prema Pavlovom svedočenju u njegovim poslanicama, razgovor je trajao otprilike jedan minut, možda nekoliko sekundi manje. Pa ipak se svet promenio zbog tog jednominutnog razgovora. Bio je to najpresudniji minut u istoriji čovečanstva. Taj minut je obeležio sudbinu nebrojenih miliona ljudi koji će se tek roditi. Nijedan događaj još od rođenja samog Isusa Hrista nije uticao na živote svih ljudi na ovoj zemlji tako snažno kao zapovesti koje su date i primljene u tom jednom minutu (…) Neko je rekao da religiozni romanopisac može da bude ‘božji lažov’; što će reći da romansiranjem događaja i stvarnosti koji okružuju delić istine, velike istine mogu da budu osvetljene i pokrenute. Nikada nisam niti ću sada tvrditi da sam romanopisac, ali pretpostavljam da je moje pisanje o Pavlu poprimilo taj oblik. U tih nekoliko redova pronašao sam priču koju bih da ispričam, a priča koju pričam povodom tih redova je moja vlastita.“

Roman Džonija Keša objavljen je u Geopoetikinoj ediciji „Notni spisi“ u kojoj se nalaze knjige svih mogućih žanrova: romani, priče, eseji čiji su autori savremeni muzičari. Do sada su objavljena književna dela Lenarda Koena, Raja Kudera, Stiva Erla, Peti Smit, Dejvida Birna.

Geopoetika nam je predstavila još jednog zanimljivog autora. Reč je o Saidu, istaknutom nemačkom piscu iranskog porekla. Rođen 1947. u Teheranu, živi od 1965. u egzilu u Nemačkoj (Minhen). Autor je pesničkih zbirki, publicističkih dela, a njegov roman „Predjeli daleke majke“ izašao je u Sarajevu 2009. u prevodu Stevana Tontića. Dobio je više uglednih nagrada, bio predsednik PEN centra Nemačke. Pred nama je knjiga: „Životinja koje nema: Bestijarijum“. S nemačkog ju je preveo takođe Stevan Tontić. U autorovom bestijarijumu ima i nekoliko izmišljenih životinja, a delo se odlikuje se osobenim jezikom i stilom svojevrsne poetske fantastike, apsurdističkog humora i iznenađujuće inventivnih, sažetih „portreta“ iz životinjskog sveta. Na nemačkom veb portalu „Literaturkritik.de“ između ostalog piše da je „Said na prvi pogled napisao apsurdnu i komičnu, na drugi pogled zagonetnu i značajnu knjigu: u alegorijske portrete životinja smestio je socijalne, umetničke ili čak političke stavove iz ljudskog sveta. On opisuje životinje a karakteriše ljude“.